Ljudi doživljavaju osećaj bliskosti od onih koji im svakodnevno pružaju hranu i negu. Za decu i kućne ljubimce, pamćenje lica takvih pojedinaca je ključno za opstanak.
Bazalni gangliji, posebno strijatum rep, koji se nalazi u dubokom delu mozga, igra ključnu ulogu u povezivanju objekata sa njihovom vrednošću kroz dugotrajno iskustvo. Međutim, uvid u to kako ovaj mehanizam funkcioniše u složenim društvenim situacijama, kao što je svakodnevni život, koji se razlikuje od laboratorijskog okruženja, ostaje nejasan.
U ovoj studiji, objavljenoj u iScience, istraživači sa Univerziteta Cukuba predstavili su majmunima slike poznatih i nepoznatih lica i snimili neuronsku aktivnost iz repnog dela strijatuma. Utvrđeno je da je neuronski mehanizam koji se koristi za čuvanje lica poznatih pojedinaca u mozgu isti kao onaj koji se koristi za pamćenje vrednosti objekata.
Istraživači su majmunima pokazali fotografije ljudi koji su se svakodnevno brinuli o njima više od godinu dana, kao i fotografije stranaca, i snimili neuronsku aktivnost iz repnog dela strijatuma.
Kaudatno jezgro je snažno reagovalo na poznata lica, ali slabo na nepoznata. Štaviše, isti neuroni su reagovali slično na različite vrednosti objekata. S obzirom da su ovi neuroni takođe uključeni u brzu identifikaciju vrednih objekata, oni mogu biti važni u omogućavanju deci i kućnim ljubimcima da brzo identifikuju poznate osobe.
Ovi nalazi razjašnjavaju mehanizme putem kojih mozak formira i održava društvene odnose. Takođe su korisni u razumevanju i lečenju poremećaja uzrokovanih oštećenjem bazalnih ganglija, uključujući repni deo strijatum, kao što je Parkinsonova bolest.
