Nova studija ortopedskih istraživača sa Univerziteta u Toledu pokazala je da je veća verovatnoća da će procedure fuzije lumbalne kičmene kičme biti neuspešne kod osoba sa dijabetesom.
Rezultati studije objavljeni su u časopisu JBMR Plus i nedavno su predstavljeni na godišnjem sastanku Društva za istraživanje lumbalne kičme u Čikagu.
„Dugo vremena znamo da su pacijenti sa dijabetesom izloženi velikom riziku od infekcije usled bilo koje operacije, uključujući fuziju kičme“, rekao je dr Hosein Elgafi, profesor ortopedije na Medicinskom fakultetu i šef hirurgije kičme. u UTMC. „U skorije vreme, međutim, lekari su izbliza pogledali visoku stopu neuspeha kod tih pacijenata. Mnogo puta se kosti jednostavno ne spajaju.“
Razlog za to, kažu istraživači UToleda, izgleda da je povezan sa načinom na koji dijabetes utiče na rast i zarastanje kostiju.
U postupku spinalne fuzije, hirurzi koriste kombinaciju šrafova, šipki i koštanih transplantata da spoje dva ili više pršljenova zajedno. Kako područje zarasta, kosti bi trebalo da se čvrsto spoje, ograničavajući kretanje i ublažavajući bol.
Ponekad, međutim, kosti ne zarastaju pravilno zajedno. Hirurzi to nazivaju komplikacijom koja nije vezana za sindikalnu bolest i često dovodi do više bola i potrebe za dodatnom, korektivnom operacijom.
Iako je rizik za sve, osobe sa dijabetesom su posebno podložne.
U studiji na više od 500 pacijenata koji su bili podvrgnuti operaciji fuzije lumbalne kičme u Medicinskom centru Univerziteta u Toledu između 2009. i 2017. godine, istraživači su otkrili da je kod osoba sa dijabetesom skoro tri puta veća verovatnoća da će doživeti komplikacije koje nisu povezane sa dijabetesom od onih bez dijabetesa.
Pacijenti sa dijabetesom su takođe imali više od dva puta veću verovatnoću da će doživeti dodatnu degeneraciju u susednim segmentima kičme nakon procedure fuzije kičme – još jedna komplikacija koja obično zahteva opsežnu revizionu operaciju.
„Dijabetes je metabolička bolest, ali je takođe i bolest kostiju“, rekla je dr Beata Lecka-Czernik, istraživač dijabetesa i profesor na Odeljenju za ortopedsku hirurgiju i odgovarajući autor studije. „Ima veoma značajnu ulogu u zdravlju kostiju, i to je ono što vidimo ovde.“
Pored pregleda podataka o pacijentima, istraživači su takođe analizirali tkivo sakupljeno od pacijenata sa dijabetesom i nedijabetičara koji su bili podvrgnuti revizionim operacijama. Ti uzorci, koji su sadržali mešavinu vezivnog tkiva i kosti u razvoju, pružili su jedinstven uvid u to kako se proces zarastanja u dve grupe razlikovao nakon operacije fuzije kičme.
„Uzorci kostiju pacijenata sa dijabetesom imali su mnogo manje razvijenu strukturu, što znači da čak i ako dođe do formiranja nove kosti, kvalitet ove nove kosti će biti mnogo lošiji“, rekla je Lecka-Czernik. „Ovo pokazuje da postoji i dodatni faktor rizika za komplikacije fuzije kičme, što je dragoceno za ortopedske hirurge da znaju kada leče pacijente sa dijabetesom.“
Spinalna fuzija je generalno poslednja opcija nakon što fizikalna terapija i strategije upravljanja bolom nisu uspele da donesu olakšanje. Uprkos tome, to je uobičajena operacija sa stotinama hiljada procedura koje se izvode svake godine u Sjedinjenim Državama.
Dijabetes je nezavisni faktor rizika za degeneraciju diska u donjem delu leđa – jedan od najčešćih razloga za operaciju kičmene fuzije. Sa povećanjem stope dijabetesa u Sjedinjenim Državama, verovatno će se i dalje povećavati broj procedura kičmene fuzije.
Zbog toga je još važnije identifikovati i prevazići izazove jedinstvene za tu populaciju pacijenata, rekao je Elgafi.
„Proveli smo 20 godina poboljšavajući naše tehnike, naš hardver i našu tehnologiju“, rekao je on. „Sada je novi talas u hirurgiji kičme zdravlje kostiju. Kako da poboljšamo zdravlje kostiju pre nego što odvedemo ljude na operaciju? To je važno pitanje jer nastojimo da poboljšamo hirurške ishode i izbegnemo da pacijenti imaju drugu ili treću operaciju. Ova studija je važan prvi korak.“
Elgafi je rekao da hirurzi imaju na raspolaganju neke alate za smanjenje rizika od neuspeha kod pacijenata sa dijabetesom, kao što je osiguravanje da su A1C i glukoza u krvi dobro kontrolisani pre i posle procedure, i istraživanje bioloških skela i drugih terapeutskih agenasa za podršku nove kosti formiranje na mestu operacije.
