Par biostatičara na američkom Nacionalnom institutu za rak otkrio je da su pripadnici generacije Iks podložniji mnogim vrstama raka nego njihovi roditelji ili bake i deke. U svojoj studiji, objavljenoj u časopisu JAMA Netvork Open , Filip Rozenberg i Adalberto Miranda-Filjo analizirali su stope raka za više grupa ljudi prema starosti koristeći podatke iz baze podataka sa 13 registra programa Nadzor, epidemiologija i krajnji rezultati.
Istraživači su započeli svoje napore kao deo ukupne misije da uporede zdravstvene ishode nekoliko generacija ljudi rođenih u SAD, od bejbi bumera do generacije Ks, definisanih kao ljudi rođeni posle bejbi buma, ali pre milenijala.
U ovom radu su se fokusirali isključivo na verovatnoću da ljudi date generacije obole od raka bilo kog tipa. U tom cilju, analizirali su podatke iz baze podataka od 13 registra programa Nadzor, epidemiologija i krajnji rezultati u vezi sa ljudima koji su razvili invazivne karcinome dijagnostifikovane u dobi od 35 do 84 godine. Sve u svemu, par je analizirao podatke koji uključuju 3,8 miliona ljudi kojima je dijagnostikovan rak.
Par je koristio podatke za izračunavanje stope raka za nekoliko definisanih generacija Amerikanaca, a zatim ih uporedio jedno sa drugim. Takođe su napravili grafikone koji pokazuju stope raka tokom vremena za sve ljude predstavljene u bazi podataka tokom vremena i druge koji su bili specifični za rasu.
Istraživači su otkrili da ljudi iz generacije Iks imaju veću stopu raka u celini nego njihovi roditelji ili bake i deke. Tačnije, otkrili su da žene u grupi imaju veću vjerovatnoću da razviju leukemiju, ne-Hodgkinov limfom, rak jajnika, pankreasa, debelog creva, materice, rektuma, bubrega i karcinoma štitne žlezde. I muškarci u grupi imaju veću verovatnoću da razviju rak prostate, rektuma, bubrega i štitne žlezde.
S druge strane, otkrili su da je manja verovatnoća da će grupa razviti druge vrste karcinoma – žene u grupi su imale manje šanse da razviju rak grlića materice i pluća, a muškarci su imali nižu stopu ne-Hodgkinovog limfoma, žučne kese, jetre i karcinoma pluća.
Istraživači su takođe otkrili da se stope razlikuju u zavisnosti od rase – na primer, utvrđeno je da su Hispanske žene imale jedan od najvećih skokova u riziku u odnosu na prethodne generacije bilo koje druge grupe.