Istraživanja sugerišu da se muškarci i žene razlikuju u doživljaju bola, ali do sada niko nije znao zašto. U nedavnoj studiji objavljenoj u Brain, istraživači sa Univerziteta u Arizoni postali su prvi koji su identifikovali funkcionalne polne razlike u nociceptorima, specijalizovanim nervnim ćelijama koje proizvode bol.
Nalazi podržavaju primenu pristupa zasnovanog na preciznoj medicini koji smatra da je seks pacijenata osnovni za izbor tretmana za upravljanje bolom.
„Konceptualno, ovaj rad je veliki napredak u našem razumevanju kako se bol može proizvesti kod muškaraca i žena“, rekao je dr Frank Poreka, direktor istraživanja Sveobuhvatnog centra za bol i zavisnost u UArizona Health Sciences i profesor i pomoćnik šefa odeljenja za farmakologiju na Medicinskom koledžu UArizona-Tuson. „Rezultati naše studije su bili zapanjujuće konzistentni i podržavaju izvanredan zaključak da su nociceptori, osnovni gradivni blokovi bola, različiti kod muškaraca i žena. Ovo pruža priliku da se posebno i potencijalno bolje tretira bol kod muškaraca i žena, i to je ono što pokušavamo da uradimo.“
Porreca i istraživački tim fokusirali su svoju studiju na ekscitabilnost nociceptorskih ćelija koje se nalaze blizu kičmene moždine u gangliju dorzalnog korena. Nociceptori, kada se aktiviraju oštećenjem ili povredom, šalju signal kroz kičmenu moždinu do mozga koji dovodi do percepcije bola. Nociceptori su takođe prilagodljivi u svom odgovoru na povredu.
Na primer, dodirivanje vrućeg šporeta je stimulans visokog intenziteta, dok je kragna košulje koja trlja opekotine od sunca niskog intenziteta, ali oba izazivaju percepciju bola. U situacijama sa povredama kao što su opekotine od sunca, lekovi protiv bolova, uključujući nesteroidne antiinflamatorne lekove kao što je ibuprofen, deluju tako što normalizuju prag za aktivaciju nociceptora, čime blokiraju bol izazvan stimulusima niskog intenziteta kao što je trljanje košulje.
Prateći prethodna istraživanja o odnosu između hroničnog bola i sna, neočekivane polne razlike navele su Porreku da odabere dve supstance – prolaktin i oreksin B – za ovu studiju. Prolaktin je hormon odgovoran za laktaciju i razvoj tkiva dojke; oreksin je neurotransmiter koji pomaže da ostanete budni. Međutim, i prolaktin i oreksin imaju mnoge druge funkcije koje se tek sada otkrivaju.
Istraživački tim je koristio uzorke tkiva mužjaka i ženki miševa, neljudskih primata i ljudi kako bi testirao efekat prolaktina i oreksina B na pragove aktivacije nociceptora koji mogu dozvoliti stimulansima niskog intenziteta da izazovu bol.
„Ono što smo otkrili je da kod muškaraca i žena – životinja ili ljudi – ono što menja pragove nociceptora može biti potpuno drugačije“, rekao je Porreca. „Kada smo dodali senzibilizirajuće supstance koje snižavaju ove pragove za aktivaciju, otkrili smo da prolaktin senzibilizira samo ženske ćelije, a ne muške ćelije, a oreksin B samo muške ćelije, a ne i ženske ćelije. Zapanjujući zaključak iz ovih studija je da postoje muške ćelije. nociceptori i ženski nociceptori, nešto što nikada ranije nije bilo prepoznato.“
Idući istraživanje korak dalje, oni su zatim blokirali signalizaciju prolaktina i signalizaciju oreksina B i ispitali efekat na prag za aktivaciju nociceptora. Kao što se očekivalo, blokiranje signalizacije prolaktina smanjilo je aktivaciju nociceptora kod žena i nije imalo efekta kod muškaraca, dok je blokiranje signalizacije oreksina B bilo efikasno kod muškaraca, a ne kod žena.
„Do sada je pretpostavka bila da su pokretački mehanizmi koji proizvode bol isti kod muškaraca i žena“, rekao je Poreka. „Ono što smo otkrili je da su osnovni, osnovni mehanizmi koji dovode do percepcije bola različiti kod mužjaka i ženki miševa, kod muških i ženskih neljudskih primata, i kod muškaraca i žena ljudi.
Nalazi sugerišu novi način pristupa lečenju bolnih stanja, od kojih su mnoge preovlađujuće žene. Migrena i fibromialgija, na primer, imaju odnos žena i muškaraca od 3:1 i 8 odnosno 9:1.
Porreca veruje da sprečavanje senzibilizacije nociceptora izazvane prolaktinom kod žena može predstavljati održiv pristup za lečenje poremećaja bola koji preovlađuju kod žena, dok ciljanje na senzibilizaciju izazvanu oreksinom B može poboljšati lečenje stanja bola povezanih sa aktivacijom nociceptora kod muškaraca.
Idući dalje, Porreca i njegov tim će nastaviti da traže druge seksualno dimorfne mehanizme bola dok nadograđuju ovu studiju da traže održive načine za sprečavanje senzibilizacije nociceptora kod žena i muškaraca. On je ohrabren njegovim nedavnim otkrićem antitela na prolaktin, koje bi se moglo pokazati korisnim kod žena, i dostupnošću antagonista oreksina koji su već odobreni od strane Uprave za hranu i lekove za lečenje poremećaja spavanja.
„Mi donosimo koncept precizne medicine – uzimajući u obzir genetiku pacijenta da bismo dizajnirali terapiju – u lečenje bola“, rekao je Porreca. „Najosnovnija genetska razlika je da li je pacijent muškarac ili žena? Možda bi to trebalo da bude prvo razmatranje kada je u pitanju lečenje bola.“