Prebacivanjem malog fokusa sa svemira na Zemlju, NASA svojim moćnim satelitima pomaže ekolozima da zaštite ugrožene vrste poput tigrova i slonova.
Gubitak staništa je trenutno najveća pretnja vrstama na našoj planeti. Kako ljudske populacije rastu u broju, mi menjamo sve više divljine i koristimo sve veći udeo resursa. Veće vrste, poput tigrova i slonova, neke su od najranjivijih izumiranja.
Nekada rasprostranjeni širom Azije, tigrovi (Panthera tigris) su izgubili zapanjujućih 93 odsto svog staništa u poslednjih 150 godina. Naučnici procenjuju da je danas živo manje od 4.000 ovih veličanstvenih predatora.
Ali NASA-ini satelitski podaci otkrivaju da postoji razlog za nadu, identifikujući pogodno stanište za ove vitalne predatore, kojima trenutno nisu pristupali.
„Još uvek ima mnogo više mesta za tigrove na svetu nego što su čak i stručnjaci za tigrove mislili“, rekao je ekolog za zaštitu prirode Erik Sanderson, sada u Botaničkoj bašti Njujorka, Emili Demarko iz NASA-e. „To smo mogli da shvatimo samo zato što smo sve ove podatke iz NASA-e sakupili i integrisali sa informacijama sa terena.
Ovi NASA podaci uključuju infracrveno i spektroradiometarsko snimanje – koji mogu pratiti zdravlje vegetacije odozgo u skoro realnom vremenu. Uz geografsko mapiranje i istorijski terenski rad na terenu, Sanderson i kolege su uspeli da identifikuju potencijalno stanište u koje tigrovi mogu da migriraju ili da se ponovo uvedu u njih.
„Pronalazimo značajan potencijal za vraćanje tigrova u postojeća staništa, koja su ovde identifikovana…“, objašnjavaju Sanderson i tim. „Ako bi ova staništa imala dovoljno plena i ako bi tigrovi mogli da ih pronađu, zauzeto zemljište za tigrove bi se moglo povećati za 50 odsto.
Drugi istraživači iz NASA-e koristili su slične tehnike za mapiranje promenljivog staništa azijskih slonova (Elephas makimus) u južnom Butanu. Slonovi su neophodni za funkcionisanje šuma, ali se takođe suočavaju sa smanjenjem staništa koje pogoršava njihove sukobe sa ljudima.
Taj tim je integrisao podatke o prikladnosti staništa i otpornosti na kretanje kako bi identifikovao najpogodnije koridore između zaštićenih područja za slonove. Ova staništa imaju potencijal da ublaže sukobe između ljudi i slona.
NASA takođe radi na razvoju strategija zasnovanih na satelitima za zaštitu ogromnih površina javnog američkog zemljišta pod nadzorom Biroa za upravljanje zemljištem. Njihov cilj je da zaštite pustinjsku kornjaču u Mohaveu ( Gopherus agassizii , ugrožena), tetrijeba ( Centrocercus urophasianus , u opasnosti) i ovce velikog roga ( Ovis Canadensis , u opasnosti).
Ranije su naučnici za zaštitu prirode morali da se oslanjaju na spore, skupe i logistički izazovne osnove da bi dobili mnogo manje snimke staništa i podataka o kretanju. NASA-ini sateliti hvataju ove informacije u znatno većem obimu u skoro realnom vremenu, dajući biolozima divljih životinja šansu bez presedana da odgovore na pretnje mnogo brže i efikasnije nego ikada ranije.
„Sateliti posmatraju ogromna područja Zemljine površine u dnevnim do nedeljnim rasporedima“, kaže biogeograf NASA-e Kit Gadis. „To pomaže naučnicima da prate staništa koja bi bila logistički izazovna i dugotrajna za istraživanje sa zemlje – ključno za životinje poput tigrova koji lutaju velikim teritorijama.“
