Uprkos svemu što antibiotici čine za svet, jedan od najvećih nedostataka njihove upotrebe je način na koji neselektivno ubijaju i ‘dobre’ i ‘loše’.
Jedan kurs ovog leka koji spasava život ne može samo da uništi napadače koji izazivaju bolesti u ljudskom telu; takođe može imati „ogroman“ uticaj na creva i njihovu stalnu kolekciju mikroba.
Ovaj uticaj ponekad može dovesti do prekomernog rasta određenih bakterija ili gljivica. Na primer, žene imaju do 30 posto šanse da razviju gljivičnu infekciju nakon tretmana antibioticima.
Naučnici sa Univerziteta Ilinois u Urbana-Champaign rade na rešenju. Oni su otkrili novi antibiotik, nazvan lolamicin, koji može da se usavrši na gram-negativne patogene dok ostavlja druge mikrobe na miru.
Pred nama je još dug put pre nego što se lek može testirati na ljudima, ali istraživači se nadaju da može poslužiti kao plan za budući razvoj antibiotika.
Gram-negativne bakterije su uobičajeni uzročnici infekcija u crevima, plućima, bešici i krvi, a poznato je da ih je teško ubiti. Njihova otpornost na aktuelne antibiotike jedna je od najhitnijih pretnji sa kojima se danas suočava globalno ljudsko zdravlje.
Antibiotici širokog spektra mogu ubiti i gram-negativne i gram-pozitivne bakterije. Ali naučnici kažu da postoji kritična potreba da se pronađe lek koji može posebno da cilja na gram-negativne bakterije, jer je veća verovatnoća da će biti otporne na naše trenutne antibiotike. Ovo daje šansu da više mikroba koji su korisni za ljudsko zdravlje budu pošteđeni.
Lek kao što je lolamicin bi mogao biti samo ulaznica. U laboratorijskim posudama, kada je lolamicin suprotstavljen 130 sojeva običnih gram-negativnih bakterija otpornih na lekove, kao što su E. coli, K. pneumoniae i E. cloacae, lek je ubio svakog pojedinačno, uspevajući tamo gde su mnogi drugi antibiotici bili neuspešni.
Kod živih glodara, lolamicin je takođe uspešno lečio akutnu pneumoniju i infekcije krvi, a sve to štedeći mikrobiom creva.
U stvari, naučnici su otkrili da lek nema „nema efekta na gram-pozitivne bakterije ili na nepatogene gram-negativne komenzalne bakterije” koje su živele u miševima.
To je uzbudljivo otkriće s obzirom da čak i kratak kurs antibiotika može da izazove brzo smanjenje raznolikosti vrsta mikroba koje žive u ljudskom crevu, a to može da traje mesecima pre nego što se vrati u normalu.
Zdravstvene posledice tih promena nisu dobro shvaćene, ali izgleda da ostavljaju pacijenta otvorenim za sekundarne infekcije nakon upotrebe određenih antibiotika.
Lolamicin je drugačiji. Za razliku od amoksicilina (antibiotika širokog spektra) ili klindamicina (samo gram-pozitivnog antibiotika), ovaj novi lek „ne izaziva nikakve suštinske promene“ u crevnom mikrobiomu miševa tokom mesec dana nakon tretmana.
Tokom ovog vremena, miševi koji su bili lečeni lolamicinom bili su izloženi bakterijskoj infekciji, koja se često razvija u debelom crevu nakon upotrebe antibiotika: Clostridioides difficile.
Oni miševi tretirani lolamicinom nisu razvili infekcije C. difficile skoro istom brzinom kao oni lečeni klindamicinom ili amoksicilinom.
S obzirom na to da samo u SAD svake godine doživi oko 500.000 infekcija C. difficile, od kojih je 30.000 smrtonosno, razvoj antibiotika koji štedi mikrobiom mogao bi biti spasonosan.
Naučnici sada rade na usavršavanju svog rada kako bi osigurali da patogeni vremenom ne postanu otporni na lolamicin.
„Intestinalni mikrobiom je ključan za održavanje zdravlja domaćina, a njegova perturbacija može dovesti do mnogih štetnih efekata, uključujući infekciju C. difficile i šire“, zaključuju autori.
„Shodno tome, antibiotici specifični za patogene, kao što je lolamicin, biće kritični za minimiziranje kolateralnog oštećenja crevnog mikrobioma; ovaj efekat koji štedi mikrobiom učinio bi takve antibiotike boljim za pacijente u poređenju sa antibioticima u trenutnoj kliničkoj praksi.
Studija je objavljena u časopisu Priroda.
