Oko 13% starijih osoba ima dijagnozu traumatske povrede mozga (TBI), prema studiji UC San Francisco i San Francisco VA Health Care Sistem. Ove povrede su obično uzrokovane padom.
Istraživači su pratili oko 9.200 upisanih u Medicare, čija je prosečna starost bila 75 godina na početku studije, i otkrili su da je, za razliku od drugih studija o mlađim ljudima, žensko, belo, zdravije i bogatije povezano sa većim rizikom od TBI.
Studija je objavljena u JAMA Netvork Open 31. maja 2024.
Istraživači, predvođeni prvim autorom dr Erikom Kornblit, sa Odeljenja za psihijatriju UCSF-a i zdravstvenog sistema San Franciska VA, pratili su tvrdnje TBI Medicare učesnika upisanih u Studiju zdravlja i penzionisanja, dugoročnu studiju o reprezentativan uzorak starijih Amerikanaca.
Iako se TBI može uspešno lečiti, ove povrede povećavaju verovatnoću za niz ozbiljnih stanja, uključujući demenciju, Parkinsonovu bolest i napade, kao i kardiovaskularne bolesti i psihijatrijska stanja poput depresije i anksioznosti.
„Broj ljudi starijih od 65 godina sa TBI je šokantno visok“, rekla je viši autor Rakuel Gardner, MD, ranije sa Odeljenja za neurologiju UCSF-a i zdravstvenog sistema San Franciska VA. „Potrebne su nam smernice zasnovane na dokazima da bismo informisali o nezi nakon otpuštanja ove veoma velike populacije Medicare, i više istraživanja o prevenciji demencije nakon TBI i prevenciji ponovljenih povreda.
Istraživači su nastojali da identifikuju faktore koji su neke pacijente učinili ranjivijim od drugih, tokom perioda praćenja do 18 godina.
Ranije studije TBI su otkrile da je veća verovatnoća da će muškarci, ne-belci i oni nižeg socio-ekonomskog statusa imati dijagnozu TBI. Ali trenutna studija je otkrila da su žene i belci previše zastupljeni među 1.148 učesnika sa TBI. Dok su 58% učesnika HRS bile žene, a 84% belci, među onima sa TBI cifre su bile 64% i 89%. Pored toga, 31% onih sa TBI je bilo u najvišem kvartilu bogatstva, dok je 22% bilo u najnižem.
Učesnici kojima je dijagnostikovan TBI imali su manje šanse kada su se upisali u studiju da imaju bolest pluća i da imaju problema sa aktivnostima svakodnevnog života, poput kupanja, hodanja i ustajanja iz kreveta. Takođe je verovatnije da imaju normalnu spoznaju.
„Moguće je da naši nalazi odražavaju da su odrasli koji su zdraviji, bogatiji i aktivniji sposobniji ili verovatno da će se baviti aktivnostima koje nose rizik za TBI“, rekao je Kornblith, koji je takođe povezan sa UCSF Veill institutom za neuronauke.
„Dok većina TBI kod starijih ljudi nastaje usled padova na nivou zemlje, ako ste u invalidskim kolicima ili vezani za krevet, nemate toliko mogućnosti za traumatske povrede“, dodala je ona. „Takođe je moguće da su učesnici sa kognitivnim oštećenjem ograničeniji u svojoj aktivnosti i da imaju manje mogućnosti da padnu.“
Ali nalazi mogu prikriti pravu učestalost povreda, pošto podaci odražavaju samo slučajeve TBI u kojima je pacijentima dijagnostikovana i primana je nega. Studija iz 2007. pokazala je da 42% ispitanika u onlajn anketi nije tražilo medicinsku pomoć nakon TBI.
„Znamo da starije odrasle osobe koje doživljavaju padove, najveći segment Amerikanaca sa TBI, kao i odrasli sa nižim resursima – uključujući one koji su podvrgnuti rasnim i etničkim mikroagresijama u medicinskom okruženju – imaju manje šanse da traže negu“, Kornblit rekao. „Moguće je da naši podaci nisu obuhvatili pravi teret TBI u ovoj populaciji.
Nalazi studije mogu pokrenuti pitanja u vreme kada se energično preporučuje fizička aktivnost da bi se smanjio ili usporio razvoj demencije.
„Ukupni dokazi i dalje u velikoj meri idu na stranu toga da je fizička aktivnost neuroprotektivna“, rekao je Gardner, koji se sada nalazi u Medicinskom centru Šeba u Izraelu. „Međutim, preduzimanje mera za optimizaciju bezbednosti i ublažavanje padova je kritično. Ove mere treba da se menjaju tokom života kako pojedinac akumulira fizičke ili kognitivne nedostatke, ili oboje.“
