Pluripotentne matične ćelije (PSC) su tip matičnih ćelija sposobnih da se razviju u različite tipove ćelija. Tokom proteklih nekoliko decenija, naučnici su radili na razvoju terapija koje koriste PSC. Zahvaljujući svojoj jedinstvenoj sposobnosti da se samoobnavljaju i diferenciraju (sazrevaju) u praktično bilo koju vrstu tkiva, PSC se mogu koristiti za popravku organa koji su nepovratno oštećeni godinama, traumom ili bolešću.
Međutim, uprkos velikim naporima, regenerativne terapije koje uključuju PSC i dalje imaju mnoge prepreke koje treba prevazići. Jedan je formiranje tumora (putem procesa tumorigeneze) nakon transplantacije PSC.
Jednom kada se PSC diferenciraju u specifičan tip za terapiju matičnim ćelijama, postoji velika verovatnoća formiranja tumora nakon što se diferencirane matične ćelije uvedu u ciljni organ. Za uspeh terapija zasnovanih na PSC-u, neophodno je da se rizik od tumorigeneze minimizira identifikacijom potencijalno problematičnih ćelija u kulturama, pre transplantacije.
U tom kontekstu, istraživački tim koji predvode Atsushi Intoh i Akira Kurisaki sa Nara instituta za nauku i tehnologiju, Japan, nedavno je postigao revolucionarno otkriće u vezi sa terapijom matičnim ćelijama i tumorigenezom.
„Naši nalazi predstavljaju napredak koji bi mogao premostiti jaz između istraživanja matičnih ćelija i kliničke primene“, kaže Intoh, govoreći o potencijalu njihovih nalaza. Njihova studija je objavljena u časopisu Translaciona medicina matičnih ćelija i fokusira se na membranski protein nazvan EPHA2, za koji je ranije utvrđeno da je povišen u PSC-ima pre diferencijacije od strane tima.
Kroz nekoliko eksperimenata koji uključuju i mišje i ljudske kulture matičnih ćelija, istraživači su stekli uvid u ulogu EPHA2 u očuvanju potencije PSC-a da se razviju u nekoliko tipova ćelija.
Otkrili su da se EPHA2 u matičnim ćelijama ko-ekspresuje sa OCT4 — protein faktora transkripcije koji kontroliše ekspresiju gena koji su kritično uključeni u diferencijaciju embrionalnih matičnih ćelija. Zanimljivo je da kada je gen EPHA2 oboren iz ćelija, kultivisane matične ćelije su se spontano diferencirale. Ovi rezultati sugerišu da EPHA2 igra centralnu ulogu u održavanju matičnih ćelija u nediferenciranom stanju.
Istraživači su stoga teoretizirali da bi matične ćelije koje eksprimiraju EPHA2, a koje ne bi mogle da se diferenciraju, mogle biti odgovorne za tumorigenezu nakon transplantacije u ciljni organ.
Da bi testirali ovu hipotezu, istraživači su pripremili PSC kulture i veštački izazvali njihovu diferencijaciju u ćelije jetre. Koristeći magnetno antitelo koje cilja na EPHA2, ekstrahovali su EPHA2-pozitivne ćelije iz grupe kultura pre transplantacije u miševe. Zanimljivo je da je formiranje tumora kod miševa koji su primali transplantacije iz kultura iz kojih je uklonjen EPHA2 u velikoj meri potisnuto.
Uzeti zajedno, ovi rezultati ukazuju na važnost EPHA2 u novim terapijama zasnovanim na matičnim ćelijama. „EPHA2 se konačno pojavljuje kao potencijalni marker za odabir nediferenciranih matičnih ćelija, pružajući vredan metod za smanjenje rizika od tumorigeneze nakon transplantacije matičnih ćelija u regenerativnim tretmanima“, kaže Kurisaki.
Dalja detaljna istraživanja o ovom proteinu mogu dovesti do razvoja protokola koji PSC čine bezbednijim za upotrebu. Ovi nalazi bi mogli da utrle put ka budućnosti u kojoj ćemo moći konačno da obnovimo oštećene organe, pa čak i da prevaziđemo degenerativna stanja.
