Iako se o jodu ne priča mnogo, ovaj mineral neophodan je za zdravlje našeg organizma. Uglavnom se unosi putem hrane u kojoj se prirodno nalazi. Ipak, sadržaj joda varira u hrani u zavisnosti od sadržaja joda u zemljištu i ishrani životinja čije meso jedemo. Šta treba da jedete da biste uneli dovoljno joda u organizam?
Za početak, važno je naglasiti kakvu ulogu jod ima u našem organizmu. Većina joda uskladištena je u štitnoj žlezdi koja se nalazi na prednjem delu našeg vrata i oslobađa grupu hormona zvanih tiroidni hormoni. Jod je ključan u proizvodnji tiroidnih hormona, koji utiču na celokupan metabolizam. Na primer, tiroidni hormoni pomažu našem telu da proizvodi energiju i pomažu u regulisanju temperature. Oni su posebno važni tokom trudnoće i detinjstva, jer obezbeđuju normalan rast i razvoj, uključujući razvoj mozga i nervnog sistema.
Jod u hrani se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla i morskim plodovima, a u manjoj meri u obogaćenoj hrani kao što su hleb, žitarice i mleko.
Jestive morske alge najbogatiji su izvor joda, obzirom da rastu u okeanima koji je bogat ovim mineralom i duž stenovitih obala širom sveta. Uz velike količine joda, alge sadrže i cink, kalcijum i magnezijum, ali i određene vitamine, uključujući vitamine A, C, E i K.
Na mestu broj dva nalazi se riba i morski plodovi.
Riba, kao što je tunjevina, ne samo da je niskokalorična hrana sa visokim sadržajem proteina i joda, već je takođe dobar izvor kalijuma, gvožđa, omega-3 masnih kiselina i vitamina B. Dakle, ako pojedete tunjevinu ujutru može biti sigurni da ste sebi obezbedili zdrav doručak. Imajte na umu da ribe sa većim sadržajem masti nude manje količine joda. Pošto je tuna masnija riba, količina joda koja se nalazi u tunjevini je niža od manje masnih vrsta ribe, kao što je bakalar.
Morski plodovi, poput škampa, takođe predstavljaju odličan izvor proteina i mnogih hranljivih materija, uključujući i jod. Otprilike 85 grama škampa daju 23 odsto dnevne vrednosti joda. Pored toga, škampi obezbeđuju ključne hranljive materije kao što su vitamin B12, selen i fosfor.
Kuhinjska so na kojoj je naznačeno da je jodirana najčešći je izvor joda za većinu ljudi. Iako samo jedna četvrtina ove soli može da zadovolji polovinu dnevnih potreba organizma za jodom, sa solju treba biti oprezan. So sadrži i natrijum koji može da bude loš po zdravlje bubrega i krvni pritisak.
Svaka hrana koja sadrži kravlje mleko, uključujući sir, jogurt i sladoled, vrlo je verovatno pristojan izvor joda.
Mlečni proizvodi dobijaju jod na jedan od dva načina – preko dodataka koji se daju kravama da bi se povećala plodnost ili jodnih proizvoda koji se koriste za dezinfekciju opreme za mužu.
Mleko i grčki jogurt su najbolji izbor za obezbeđivanje joda, jer šolja svakog može da obezbedi više od polovine joda potrebnog svakog dana. Sladoled i sir obezbeđuju manje joda – oko 28 mikrograma joda, odnosno 14 mikrograma, respektivno.
Drugi najčešći izvor joda iz svakodnevne ishrane su jaja. Najčešći izbor za doručak, ujedno je i odličan izvor proteina, zdravih masnoća, vitamina i minerala, a pomenuti jod se nalazi u žumancetu.
Goveđa jetra ima snažan ukus i jaku teksturu, zbog čega je neki ljudi ne vole. Ipak, razmislite da o tome da je uključite u ishranu povemeno jer je ova vrsta mesa odličan izvor joda, kao i drugih ključnih nutritijenata, vitamina, folata i gvožđa. Porcija jetre od 90 grama donosi 14 mikrograma joda.
