Psihodelični lek psilocibin (kao što se nalazi u „čarobnim“ pečurkama) ima obećavajući potencijal za lečenje poremećaja u ishrani anoreksija nervoza, prema novom istraživanju koje je posmatralo njegove efekte na životinjski model stanja.
Čini se da psilocibin dovoljno oslobađa mozak da se izvuče iz krutih obrazaca mišljenja koji su obeležje bolesti. Već se koristi za lečenje depresije, a klinička ispitivanja su u toku kako bi se procenila njegova bezbednost u lečenju ljudi sa anoreksijom.
Istraživači predvođeni timom sa Univerziteta Monaš u Australiji bliže su pogledali kako psilocibin utiče na mozak kada je u pitanju ishrana i ponašanje pri vežbanju – da bi pokušali da saznaju više o njegovoj efikasnosti za ovo stanje.
„Potrebno je mehaničko razumevanje delovanja psilocibina da bi se klinička primena psilocibina prilagodila pojedincima koji će najverovatnije reagovati pozitivnim ishodima“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Ovo se može postići samo korišćenjem oštrih neurobioloških pristupa u životinjskim modelima.“
Životinjski model je uključivao posmatranja pomoću pacova kojima je dat neograničen pristup vežbanju (preko točka za trčanje), ali ograničen pristup hrani, što je široko korišćeni standard za oponašanje anoreksije kod životinja.
Postojala su dva ključna otkrića: prvo, činilo se da psilocibin pomaže pacovima da se drže zdrave telesne težine, čak i uz ograničenja u ishrani. Drugo, to je takođe poboljšalo ono što se zove kognitivna fleksibilnost, mereno naknadnim zadacima učenja.
U poređenju sa kontrolnom grupom, pacovi koji su dobijali male doze psilocibina bili su otporniji na gubitak težine, češće iznad osnovne telesne težine, i brže su prilagođavali svoje ponašanje u vežbama koje testiraju sposobnost učenja.
To je obećavajuće – i korišćenjem specifičnih blokatora receptora, istraživači su takođe uspeli da identifikuju 5-HT1A serotoninski receptor kao ključni deo procesa koji omogućava kognitivne prednosti psilocibina, što bi trebalo da pomogne u budućim studijama.
Znamo da anoreksija ima najveću stopu smrtnosti od svih psihijatrijskih poremećaja. Ovo je otrežnjujuća činjenica i podsećanje na posledice stanja.
U ovom trenutku, najčešći farmaceutski tretman koji se prepisuje za osobe sa anoreksijom su antidepresivi. Međutim, rezultati mogu biti različiti, zbog čega su zdravstveni radnici u potrazi za efikasnijim pristupima.
Primenjen na pravi način, stručnjaci se nadaju da bi način na koji psilocibin aktivira serotoninske receptore u mozgu – izazivajući proširena i izmenjena stanja svesti – mogao da pomeri mentalne blokove koji su se razvili oko jela.
Naravno, ovo još uvek treba da se pokaže kod ljudi – a činjenica da nisu svi pacovi reagovali na psilocibin na isti način pokazuje da će biti potrebno više istraživanja kako bi se utvrdilo da li je ovo pravi pristup za sve kojima je dijagnostikovana anoreksija.
„Kognitivna nefleksibilnost je obeležje stanja koje se često javlja pre nego što simptomi anoreksije nervoze postanu očigledni i opstaju nakon oporavka telesne težine – što ovaj simptom čini primarnom metom terapijske intervencije“, kaže fiziolog Kler Foldi sa Univerziteta Monaš.
