Ruski predsednik Vladimir Putin doputovao je u četvrtak u dvodnevnu posetu Belorusiji u okviru nekoliko inostranih turneja povodom početka svog petog mandata, naglašavajući bliske veze sa susednim saveznikom koji je bio ključan u ruskim ratnim naporima u Ukrajini.
Putin je otputovao u Kinu ranije ovog meseca, a u nedelju se očekuje u Uzbekistanu. Ranije u četvrtak, ruski predsednik ugostio je u Kremlju bahreinskog kralja Hamada bin Isu Al Kalifu.
Putin će u Belorusiji razgovarati sa beloruskim kolegom Aleksandrom Lukašenkom. Lukašenko ga je dočekao na pisti, a zatim su njih dvojica seli za „kratki razgovor” na aerodromu, saopštio je Kremlj. Lukašenko je obećao da će razgovarati o „bezbjednosnim pitanjima u prvom planu, a sutra ćemo razgovarati o ekonomskim pitanjima zajedno sa našim kolegama iz vlada“.
Beloruski lider je u četvrtak imenovao novog načelnika vojnog generalštaba zemlje u potezu za koji analitičari kažu da ima za cilj da pokaže Kremlju najveću lojalnost svog suseda i saveznika.
Rusija je koristila Belorusiju, koja zavisi od ruskih kredita i jeftine energije, kao poligon za rat u Ukrajini, raspoređujući tamo deo svojih trupa sa beloruske teritorije. Rusija je 2023. takođe prebacila deo svog taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiju.
General-major Pavel Muravejka, koji je postavljen za načelnika beloruskog Generalštaba i za prvog zamenika ministra odbrane, poznat je po tome što je javno pretio susednim članicama NATO-a Poljskoj i Litvaniji.
U oktobru 2023. rekao je da bi Belorusija mogla da zauzme takozvani Suvalki jaz — retko naseljeni deo zemlje koji se proteže oko 100 kilometara (60 milja) duž poljsko-litvanske granice. Povezuje Litvaniju, Letoniju i Estoniju sa ostatkom NATO alijanse i odvaja Belorusiju od Kalinjingrada, jako militarizovane ruske eksklave na Baltičkom moru koja nema kopnene veze sa Rusijom.
Vojni analitičari na Zapadu dugo su posmatrali Suvalki jaz kao potencijalnu žarišnu tačku u bilo kakvoj konfrontaciji između Rusije i NATO-a. Oni se brinu da bi Rusija mogla pokušati da iskoristi jaz i odseče tri baltičke države od Poljske i drugih zemalja NATO-a.
„Imenovanje Muravejko je otvoreni izazov Zapadu i želja da se Putinu pokaže potpuna lojalnost i spremnost da održi strateško partnerstvo sa Rusijom“, rekao je nezavisni beloruski analitičar Valerij Karbalevič za Asošijeted pres.
„Raspoređivanje ruskog nuklearnog oružja u Belorusiji ne ostavlja Lukašenku strateški izbor, pretvara ga u taoca Kremlja i čvrsto vezuje Minsk za politiku Moskve“, rekao je Karbalevič.
I Rusija i Belorusija počele su ranije ovog meseca vojne vežbe koje uključuju taktičko nuklearno oružje. Moskva je saopštila da su njene vežbe, koje su prvi put javno objavljene 6. maja, bile odgovor na izjave zapadnih zvaničnika koje signaliziraju moguću dublju umešanost u rat u Ukrajini. Belorusija je 7. maja započela svoje manevre sa projektilima i ratnim avionima sposobnim da nose taktičko nuklearno oružje; Ruske vežbe su počele ove nedelje.
Moskva je naglasila da taktičko nuklearno oružje raspoređeno u Belorusiji ostaje pod ruskom vojnom kontrolom.
Za razliku od interkontinentalnih balističkih raketa sa nuklearnim vrhom koje mogu da unište čitave gradove, taktičko nuklearno oružje namenjeno za upotrebu protiv trupa na bojnom polju je manje moćno. Takvo oružje uključuje vazdušne bombe, bojeve glave za rakete kratkog dometa i artiljerijsku municiju.
Raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji, koja ima granicu od 1.084 kilometra (673 milje) sa Ukrajinom, omogućilo bi ruskim avionima i projektilima da lakše i brže stignu do tamošnjih potencijalnih ciljeva ako Moskva odluči da ih upotrebi. Takođe proširuje sposobnost Rusije da gađa nekoliko NATO saveznika u istočnoj i centralnoj Evropi.
