Da bi vakcina funkcionisala, ona mora da podigne antitela kod imunizovanih – antitela koja su pripremljena da neutrališu naredne uljeze. Da bi vakcina bila bezbedna, to mora da uradi za ogromnu većinu bez većih neželjenih efekata ili reakcija.
Novi kandidat za vakcinu protiv HIV-a suočava se sa poznatim izazovima u ranim kliničkim ispitivanjima, uspevajući u jednom aspektu, ali nailazeći na neke prepreke u drugom.
Ipak, još uvek napreduje, pošto su njeni programeri preformulisali vakcinu kako bi poboljšali njenu bezbednost u budućim studijama – dok njihovi najnoviji rezultati pokazuju kako vakcina uspešno generiše široko neutrališuća antitela kod malog broja ljudi.
Široko neutrališuća antitela (bnAbs) usmerena na HIV otkrivena su početkom 1990-ih, na vrhuncu epidemije HIV/AIDS-a, kod nekih ljudi sa HIV-om.
Njihov potencijal je odmah bio očigledan: bnAbs mogu da prepoznaju i neutrališu više sojeva HIV-a, genetski variranog virusa koji menja oblik koji menja svoj spoljašnji omotač kako bi izbegao detekciju imunog sistema.
Ali uprkos skoro četiri decenije istraživanja, vakcina koja može da generiše bnAbs kod ljudi – a kamoli bilo koja vakcina za HIV – ostaje gorko neuhvatljiva.
Prirodne infekcije nam daju osećaj koliko je teško naterati imuni sistem da napravi ova moćna antitela: bnAbs se materijalizuju samo kod oko 10 do 25 procenata ljudi koji žive sa HIV-om, i mogu potrajati godine da se razviju.
Dakle, vest da je kandidat za vakcinu testiran u malom kliničkom ispitivanju stvorio bnAbs kod nekoliko ljudi nakon dve doze obećavaju.
„Bilo je veoma uzbudljivo videti da, sa ovim molekulom vakcine, možemo da postignemo da se neutrališuća antitela pojave u roku od nekoliko nedelja“, kaže Vilton Vilijams, imunolog sa Instituta za ljudske vakcine Djuka (DHVI) koji je vodio studiju.
Kandidat za vakcinu cilja na HIV-1, najčešći od dva tipa HIV-a, a posebno na deo njegovog spoljašnjeg omotača koji ostaje stabilan čak i kada virus mutira.
Kliničko ispitivanje faze I, koje je počelo 2019. godine, uključilo je 24 zdrava učesnika, od kojih su 4 dobila placebo. Ali ispitivanje je zaustavljeno nakon što je jedna osoba imala tešku alergijsku reakciju (posle treće doze) na jednu komponentu vakcine, polietilen glikol (PEG), koja je korišćena za stabilizaciju formulacije.
Pre nego što je suđenje prekinuto, 5 osoba je dobilo tri od četiri planirane doze, a još 15 osoba je dobilo samo dve.
Vakcina je od tada preformulisana bez PEG-a tako da se ispitivanje može nastaviti sa testiranjem verzije bez PEG-a. U međuvremenu, Vilijams i kolege su analizirali dostupne podatke i otkrili da je vakcina izazvala snažan imuni odgovor nakon dve doze.
Dugo traženi elitni neutralizatori, bnAbs, takođe su generisani kod dvoje od petoro ljudi koji su primili tri metka pre nego što je suđenje prekinuto. Najmoćnije od tih antitela neutralisalo je 15 do 35 procenata sojeva HIV-a u eksperimentima sa ćelijama.
„Ovaj rad je veliki korak napred jer pokazuje izvodljivost indukovanja antitela imunizacijama koje neutrališu najteže sojeve HIV-a“, kaže imunolog DHVI Barton Hejns.
„Naši sledeći koraci su da izazovemo snažnija neutralizujuća antitela protiv drugih mesta na HIV-u kako bismo sprečili bekstvo virusa. Još nismo tamo, ali put napred je sada mnogo jasniji.“
Svakako je dobro imati opcije, čak i ako samo u ranim fazama razvoja. Druge obećavajuće strategije za razvoj vakcina koje su efikasne protiv različitih sojeva HIV-a nisu uspele u kasnijim kliničkim ispitivanjima, služeći kao „oštar podsetnik“ na izazove u razvoju HIV vakcine.
Međutim, drugi tretmani su uspešni dok potencijalne vakcine posustaju. U decembru 2023. godine, značajno ispitivanje pokazalo je da preventivna terapija smanjuje šanse ljudi da se zaraze HIV-om za 86 procenata ako se dosledno koristi.
