Grupa za istraživanje genetike kognicije koju koordinira Frančesko Papaleo sa Italijanskog tehnološkog instituta (IIT) otkrila je moždanu mrežu prisutnu kod životinja i ljudi koja im omogućava da prepoznaju tuđe emocije. Ovi nalazi, objavljeni u časopisu Nature Neuroscience, otvaraju put razvoju novih, efikasnijih terapijskih strategija za neurorazvojna stanja, kao što su šizofrenija ili autizam, kod kojih su takve društvene funkcije narušene.
Prepoznavanje i odgovarajući odgovor na emocije koje izražavaju drugi je osnovna veština životinja, jer poboljšava njihovu sposobnost da efikasno komuniciraju sa svojim kolegama, čime se povećava verovatnoća preživljavanja. Uprkos svojoj važnosti, moždani mehanizmi koji leže u osnovi ovog procesa ostaju uglavnom nepoznati, čak i kod ljudi.
Koristeći najsavremenije tehnike, Papaleov tim je otkrio moždano kolo uključeno u ove socio-kognitivne procese, koji nikada ranije nisu proučavani. Sastoji se od grupe specifičnih neuronskih ćelija koje povezuju dva udaljena područja mozga: prefrontalni korteks i retrosplenijalni korteks.
Kod ljudi, funkcija ove veze je testirana kroz eksperiment u kojem je učestvovalo više od 1.000 učesnika na dobrovoljnoj bazi. Svaki ispitanik je morao da gleda ekran na kome su bila projektovana lica ljutitih, srećnih ili neutralnih izraza lica.
Tokom testa, istraživači su snimili njihovu moždanu aktivnost tehnikama magnetne rezonance kako bi videli koje oblasti mozga su aktivirane. Rezultati su potvrdili korelaciju između aktivnosti dva područja moždanog kola, prefrontalnog korteksa i retrosplenijalnog korteksa, i prepoznavanja emocija.
„Uzbuđeni smo ovim novim rezultatima jer produbljuju naše razumevanje moždanih kola koja kodiraju i stoga nas teraju da reagujemo na emocije drugih“, izjavio je Frančesko Papaleo, koordinator laboratorije za genetiku kognicije na IIT-u. „Želeli bismo da imamo širi pogled na način na koji ovi mehanizmi funkcionišu, posebno kako se menjaju u psihijatrijskim i neurorazvojnim poremećajima.
„Sadašnji lekovi za lečenje neurorazvojnih stanja nisu selektivni, utičući na mnoge tipove neurona bez razlike“, rekla je Ana Monai, istraživač u laboratoriji Genetics of Cognition. „Ideja je da se razviju terapijske strategije usmerene ka specifičnim moždanim krugovima, kako bi se smanjili neželjeni efekti uz povećanje efikasnosti lečenja.“
