Glioblastom je agresivan rak mozga koji nema lek. Nedavna studija dijagrama pacijenata sa glioblastomom otkrila je da je uzimanje hemoterapije ujutru povezano sa povećanjem srednjeg preživljavanja od tri do šest meseci.
Sada studija sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu izveštava da ćelije glioblastoma imaju ugrađene cirkadijalne ritmove koji stvaraju bolje doba dana za lečenje.
Biolozi i kliničari su zabeležili dnevne ritmove u ekspresiji „gena sata“ iz različitih kultivisanih humanih i mišjih ćelijskih linija i izolata glioblastoma. Ovi ritmovi su usklađeni sa dnevnom aktivnošću enzima za popravku DNK poznatog kao MGMT.
Naučnici su zatim sproveli testove i otkrili da je veća verovatnoća da će tumorske ćelije umrijeti kada se hemoterapija primenjuje u doba dana — ujutru — kada ćelije tumora imaju najmanju aktivnost MGMT.
Ponavljajući svoje napore kod miševa sa glioblastomom, naučnici su otkrili da jutarnja primena hemoterapije smanjuje veličinu tumora i povećava telesnu težinu u poređenju sa večernjim davanjem leka.
Studija je objavljena u časopisu Journal of Neuro-Oncology.
„Možda postoji put za bolje lečenje ove bolesti lekom u doba dana kada su ćelije osetljivije“, rekla je Marija F. Gonzales-Aponte, diplomirani student biologije na Umetnosti i nauci na Univerzitetu Vašington, koja je prvi autor nove studije.
„Otkrili smo da isporuka hemoterapije temozolomidom (TMZ) ujutru može značajno smanjiti rast tumora i poboljšati ishod bolesti za ljudske i mišje modele glioblastoma.“
„Pošto se TMZ uzima oralno kod kuće, prevođenje ovih nalaza pacijentima je relativno jednostavno“, rekao je dr Erik D. Hercog, ugledni profesor Viktor Hamburger i profesor biologije u umetnosti i nauci, odgovarajući autor knjige nova studija.
„Biće nam potrebna dodatna klinička ispitivanja da bismo potvrdili naše laboratorijske nalaze, ali dosadašnji dokazi sugerišu da bi se standardno lečenje glioblastoma moglo poboljšati jednostavnim zamolivanjem pacijenata da uzimaju odobreni lek ujutru“, rekao je Hercog.
Iako je u velikoj meri nedovoljno proučavana za TMZ i glioblastom, pokazalo se da praksa razmatranja doba dana u lečenju bolesti poboljšava ishode kod nekoliko karcinoma, uključujući akutnu limfoblastnu leukemiju, kolorektalne i jajničke i druge ginekološke karcinome, primetili su autori studije.
Joshua B. Rubin, MD, Ph.D., profesor pedijatrije i neuronauke na Medicinskom fakultetu, dugogodišnji je saradnik Herzog laboratorije i koautor rada. Dr Geri Džej Peti, profesor hemije u umetnosti i nauci i medicine na Medicinskom fakultetu, i naučnik Kevin Čo, dr hemije su takođe koautori.
Nalazi ove studije imaju implikacije i na lečenje i na dijagnozu glioblastoma.
Generalno, pacijenti sa glioblastomom kojima je dijagnostikovan takozvani MGMT metilirani tumori imaju tendenciju da bolje reaguju na hemoterapiju sa TMZ.
Ali ova studija je otkrila da nivoi metilacije MGMT rastu i padaju na osnovu cirkadijalnog vremena tumora. Kao rezultat toga, lekari bi trebalo da kontrolišu doba dana kada se uzima biopsija tumora kako bi pravilno uporedili rezultate i poboljšali dijagnozu, rekli su autori studije.
„Uprkos opsežnim istraživanjima u proteklih 20 godina, medijan preživljavanja pacijenata sa glioblastomom nakon tretmana ostaje oko 15 meseci, što je mračna statistika“, rekao je Herzog. „Uključivanje hronoterapije, ili vremenske isporuke lekova, moglo bi pomoći da se stvari poboljšaju.“