Muškarci su pod većim rizikom od velikih zdravstvenih efekata dijabetesa nego žene, sugeriše studija

Muškarci su pod većim rizikom od velikih zdravstvenih efekata dijabetesa nego žene, sugeriše studija

Muškarci su u većem riziku od žena od glavnih zdravstvenih efekata dijabetesa (tipovi 1 i 2), predlaže dugoročna studija objavljena na internetu u Journal of Epidemiology & Community Health.

Stope kardiovaskularnih bolesti, komplikacija na nogama, stopalima i bubrezima i dijabetičke retinopatije očne bolesti koje ugrožavaju vid su sve veće kod muškaraca, bez obzira na to da li su imali dijabetes duže ili manje od 10 godina, pokazuju rezultati.

Globalna prevalencija dijabetesa je slična kod muškaraca i žena i predviđa se da će porasti na 783 miliona do 2045. godine, napominju istraživači.

Ali dok su kardiovaskularne bolesti češće kod muškaraca, uopšteno gledano, nije jasno da li je ova polna razlika očigledna u učestalosti komplikacija povezanih sa dijabetesom, kažu istraživači. Niti je jasno da li dužina vremena provedenog sa dijabetesom može biti uticajna, dodaju oni.

Da bi ovo dalje istražili, istraživači su se oslanjali na odgovore ankete iz 45 and Up Studi, Australija, velike prospektivne studije od 267.357 ljudi starijih od 45 godina koji žive u Novom Južnom Velsu (NSV).

Ovi odgovori su povezani sa medicinskim kartonima za ukupno 25.713 ljudi, od kojih su svi imali dijabetes tipa 1 ili tipa 2, kako bi se pratio razvoj bilo kog od glavnih zdravstvenih problema povezanih sa dijabetesom.

To uključuje kardiovaskularne bolesti—ishemijska bolest srca, mini moždani udar ili TIA, moždani udar, srčana insuficijencija, dijabetička kardiomiopatija; problemi sa očima – katarakta, dijabetička retinopatija; problemi nogu/stopala— periferna neuropatija (oštećenje nerava), čirevi, celulitis, osteomijelitis (zapaljenje kostiju), periferna vaskularna bolest (loša cirkulacija) i manja ili veća amputacija; i problemi sa bubrezima—akutna bubrežna insuficijencija, hronična bolest bubrega, hronična bubrežna insuficijencija, dijaliza i transplantacija bubrega.

Skoro polovina grupe bila je uzrasta od 60 do 74 godine, a više od polovine (57%; 14.697) su bili muškarci, od kojih je veći procenat bio gojazan (39% naspram 29% žena) i imalo je istoriju srčanih oboljenja.

Iako je sličan procenat muškaraca i žena sadašnji pušači, veći procenat muškaraca su bivši pušači: 51% naspram 29% žena.

Od 19.277 (75%) osoba sa dijabetesom čija je starost zabeležena prilikom njihove dijagnoze, 58% je živelo sa bolešću manje od jedne decenije, a 42% je živelo sa njom 10 ili više godina.

Muškarci su imali veće stope i bili su pod većim rizikom od komplikacija povezanih sa dijabetesom.

Tokom prosečnog perioda praćenja od 10 godina, i nakon uračunavanja starosti, 44% muškaraca je iskusilo komplikacije kardiovaskularne bolesti, dok je 57% imalo komplikacije oka. Slično tome, 25% muškaraca imalo je komplikacije na nogama/stopalima, a 35% na bubrezima. Ekvivalentne brojke za žene bile su, respektivno, 31%, 61%, 18% i 25%.

Sve u svemu, kod muškaraca je 51% veća verovatnoća da će razviti kardiovaskularne bolesti nego kod žena, 47% veća verovatnoća da će imati komplikacije na nogama i stopalima i 55% veća verovatnoća da će imati komplikacije na bubrezima.

Iako je postojala mala razlika u ukupnom riziku od komplikacija oka između polova, muškarci su bili u nešto većem riziku (14%) od dijabetičke retinopatije.

Dok su stope komplikacija rasle u tandemu sa brojem godina života sa dijabetesom i za muškarce i za žene, polna razlika u stopama komplikacija je i dalje prisutna.

Kao objašnjenje, istraživači ističu da su muškarci u studiji verovatnije imali dobro poznate faktore rizika. Muškarci takođe imaju manju verovatnoću da menjaju način života, uzimaju preventivne lekove ili idu na zdravstvene preglede kako bi smanjili rizik, sugerišu oni.

Ovo je opservaciona studija, i kao takva, ne mogu se izvući čvrsti zaključci o uzročnim faktorima, kojima su dodani ljudi sa istorijom komplikacija bili isključeni iz studije. A informacije o potencijalno uticajnim faktorima, kao što su lekovi za dijabetes, glukoza, masnoća u krvi i kontrola krvnog pritiska nisu bili dostupni.

Ali na osnovu svojih nalaza, istraživači sugerišu: „Na svakih 1.000 ljudi sa dijabetesom, naši nalazi sugerišu da će u proseku 37, 52, 21 i 32 osobe svake godine razviti kardiovaskularne bolesti, komplikacije oka, donjih ekstremiteta i bubrega. “

Dok su rizici od komplikacija manji kod žena sa dijabetesom, oni su i dalje visoki, naglašavaju istraživači.

I zaključuju: „Iako su muškarci sa dijabetesom izloženi većem riziku od razvoja komplikacija, posebno [kardiovaskularnih bolesti], komplikacija bubrega i donjih udova, stope komplikacija su visoke kod oba pola.

„Slična polna razlika za one sa kraćim u poređenju sa dužim trajanjem dijabetesa naglašava potrebu za ciljanim skriningom komplikacija i strategijama prevencije od trenutka dijagnoze dijabetesa.

„Potrebno je dalje istraživanje osnovnih mehanizama za uočene polne razlike u komplikacijama dijabetesa kako bi se informisale o ciljanim intervencijama.“