Nova analiza kontroverzne studije potvrđuje nešto što su stručnjaci za menopauzu dugo tvrdili: za mnoge žene, prednosti kratkotrajne terapije zamene hormona prevazilaze rizike.
Vijest pada u trenutku kada menopauza ima trenutak. Poznate ličnosti od Hale Beri do Gvinet Paltrou otvoreno govore o svojim putovanjima, dok se preduzeća, medicinski establišment i vlada bude za potrebe 75 miliona žena u SAD koje doživljavaju perimenopauzu, menopauzu ili su u postmenopauzi.
Ali to je trenutak koji mora biti podržan čvrstim podacima, a ne nagađanjima. Nedavno istraživanje AARP-a procenjuje da menopauza košta SAD oko 1,8 milijardi dolara gubitka produktivnosti radnika i 24 milijarde dolara povezane zdravstvene zaštite.
Da se razumemo, hormoni nisu panaceja, niti su pravi izbor za svaku ženu. Ali poruke o upotrebi estrogena i progestina toliko su dugo bile zbrkane da je tretman postao simbol ukupnog stanja zdravstvene zaštite za žene koje su prošle svoje reproduktivne godine.
Ženama koje ulaze u srednji život jednostavno ne daju direktne, tačne informacije od svojih doktora – prečesto im se ne kaže ništa, ili još gore, ako im se da pogrešna poruka.
Sva zabuna počela je 2002. godine, kada je svet zdravlja žena potresao nagli prekid velike studije pod nazivom Inicijativa za zdravlje žena. Osmišljeni da razumeju da li hormoni mogu da smanje rizik od određenih bolesti kod žena, istraživači su umesto toga otkrili da lečenje povećava rizik od srčanih bolesti, moždanog udara i raka dojke. Poruka je bila da žene koje uzimaju hormone treba da ih zaustave, a druge ne da počnu.
To je promenilo tok nege, lišavajući generaciju žena terapije za koju je poznato da leči uobičajene simptome menopauze, kao što su talasi vrućine, noćno znojenje, suvoća vagine i gubitak kostiju.
Novi podaci, objavljeni u časopisu Američkog medicinskog udruženja, proizašli su iz praćenja ove žene upisane u studiju tokom 20 godina. Istraživači su otkrili da decenijama kasnije, hormonska terapija može ponuditi značajne koristi, a da predstavlja malo rizika za žene u ranim fazama menopauze. Takođe je bezbedna za upotrebu za većinu žena u svojim 60-im i 70-im godinama koje imaju teže simptome, poput talasa vrućine i noćnog znojenja.
Važno je da HNL nije povećao rizik od srčanog udara. Niti kratkotrajna upotreba estrogena i progestina nije povećala rizik od raka dojke. Štaviše, otkako je Inicijativa za zdravlje žena zaustavljena, pojavio se niz novijih proizvoda koji nude različite metode isporuke – često u mnogo nižim dozama – što bi moglo dodatno da minimizira njihove zdravstvene rizike, iako su autori primetili da je potrebno više studija.
Za stručnjake za menopauzu, ovo ažuriranje deluje kao stara vest. Ali da je to napisano jednostavnim jezikom u medicinskom časopisu i dalje je velika stvar.
Nisu svi lekari išli u korak sa vremenom. Lisa Larkin, predsednica Društva za menopauzu, kaže da se redovno čuje sa ženama čiji lekari odbijaju da prepišu HNL, a jedan joj je nedavno rekao da je njen doktor tvrdio da se pridržava „prakse bez hormona“.
Dugotrajna podela je podvučena nizom uvodnika objavljenih u martu u The Lancet-u u kojima se tvrdi da je menopauza prirodan proces koji je postao preterano medikalizovan. Urednici svoju kritiku usmjeravaju na HRT, sugerirajući da kompanije prisvajaju „feminističke narative“ kako bi potaknule hormonsku terapiju bez priznavanja rizika.
Naravno, treba da budemo oprezni prema pokretima koji žele da normalan životni proces pretvore u bolest ili nam prodaju nešto da popravimo problem koji su sami izmislili. Ali autori nastavljaju da održavaju mitove o univerzalnim opasnostima HRT-a – koji su sada čvrsto razotkriveni. I samo zato što su simptomi „prirodni“ ne znači da nisu neprijatni ili ometajući – ili da ne zaslužuju lečenje.
Umesto da se previše leče, većina žena „ostavljena je da se kreće u godinama perimenopauze i menopauze bez ikakvih medicinskih uputstava“, kao što je grupa specijalista za menopauzu Univerziteta Stanford primetila u svom odgovoru na The Lancet.
Lekari u SAD nisu dovoljno obrazovani da ženama daju dobar savet. Jedno istraživanje američkih medicinskih pripravnika pokazalo je da je samo 7% reklo da se oseća dovoljno obučeno da pomogne ženama tokom menopauze. Drugo istraživanje obučenih ginekologa je pokazalo da je manje od trećine bilo izloženo nastavnom planu i programu menopauze tokom boravka.
Ostalo je ženama da same popune praznine. Mogli bi naći utehu u porastu stručnjaka koji se obraćaju društvenim medijima kako bi dali tačne informacije o menopauzi. Ili bi mogli da konsultuju gomilu novih knjiga (od Manifesta o menopauzi do Nove menopauze) koje osnažuju žene čvrstim informacijama i pravim pitanjima za postavljanje.
Menopauza je tranzicija koja pogađa polovinu populacije; žene ne bi trebale da se oslanjaju na društvene mreže, koje mogu imati isto toliko šarlatana koliko pravih stručnjaka, niti bi trebale same da probijaju studije medicine.
Nekoliko naprednih napora moglo bi pomoći. Nedavna izvršna naredba predsednika Džoa Bajdena o stvaranju fonda za zatvaranje jaza u znanju o zdravlju žena uključuje novac za poboljšanje našeg razumevanja i brige o menopauzi. A Kongres SAD bi trebalo da usvoji zakon koji je nedavno predstavila dvostranačka grupa senatora sa namerom da podrži obuku, istraživanje i podizanje svesti o menopauzi sa 275 miliona dolara tokom pet godina.