Važne moždane strukture koje su ključne za signalizaciju u mozgu su uže i manje guste kod žena, i veća je verovatnoća da će biti oštećene povredama mozga, kao što je potres mozga. Dugoročni kognitivni deficiti nastaju kada signali između moždanih struktura oslabe zbog povrede. Strukturne razlike u muškom i ženskom mozgu mogle bi da objasne zašto su žene sklonije potresima i doživljavaju duži oporavak od povrede od njihovih kolega, prema pretkliničkoj studiji koju je vodio Medicinski fakultet Perelman na Univerzitetu u Pensilvaniji, objavljenoj u Acta Neuropathologica.
Svake godine oko 50 miliona pojedinaca širom sveta doživi potres mozga, koji se naziva i blaga traumatska povreda mozga (TBI). Međutim, ne postoji ništa „blago“ u vezi sa ovim stanjem za više od 15% pojedinaca koji pate od uporne kognitivne disfunkcije, što uključuje poteškoće u koncentraciji, učenju i pamćenju novih informacija i donošenju odluka.
Iako muškarci čine većinu poseta hitnoj službi zbog potresa mozga, to se prvenstveno pripisuje njihovoj većoj izloženosti aktivnostima sa rizikom od udara u glavu u poređenju sa ženama. Nasuprot tome, nedavno je primećeno da sportistkinje imaju veću stopu potresa mozga i izgleda da imaju lošije ishode od njihovih muških kolega koji učestvuju u istom sportu.
„Kliničari su dugo primetili da žene pate od potresa češće nego muškarci u istim sportovima i da im je potrebno više vremena da oporave kognitivne funkcije, ali nisu mogli da objasne osnovne mehanizme ovog fenomena“, rekao je stariji autor Daglas. Smith, MD, profesor neurohirurgije i direktor Pennovog centra za povrede i popravku mozga.
„Varijance u moždanim strukturama žena i muškaraca ne samo da osvetljavaju zašto ovaj disparitet postoji, već i otkriva biomarkere, kao što su fragmenti proteina aksona, koji se mogu meriti u krvi da bi se odredila težina povrede, pratio oporavak i na kraju pomogli u identifikaciji i razvoju tretmani koji pomažu pacijentima da poprave ove oštećene strukture i vrate kognitivne funkcije.“
Ako su neuroni telefoni koji šalju poruke između moždanih ćelija, aksoni su linije koje ih povezuju, omogućavajući komunikaciju preko mozga. Ovi aksoni formiraju snopove koji čine belu materiju u mozgu i igraju veliku ulogu u učenju i komunikaciji između različitih regiona mozga. Aksoni su delikatne strukture i podložni su oštećenjima od potresa mozga.
Komunikaciju između aksona u mozgu pokreću natrijumski kanali koji služe kao električna mreža mozga. Kada su aksoni oštećeni, ovi natrijumski kanali su takođe oštećeni, što uzrokuje gubitak signalizacije u mozgu. Gubitak signalizacije uzrokuje kognitivno oštećenje koje doživljavaju pojedinci nakon potresa mozga.
U ovoj studiji, istraživači su koristili velike životinjske modele potresa mozga da identifikuju razlike u mozgu muškaraca i žena nakon potresa mozga. Otkrili su da žene imaju veću populaciju manjih aksona, za koje su istraživači pokazali da su podložniji povredama. Takođe su izvestili da su u ovim modelima žene imale veći gubitak natrijumovih kanala nakon potresa mozga.
„Razlike u strukturi mozga ne samo da nam govore mnogo o tome kako povrede mozga različito utiču na muškarce i žene, već bi mogle da pruže uvid u druga stanja mozga koja utiču na aksone, kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest“, rekao je Smit. „Ako su ženski mozgovi podložniji oštećenjima od potresa mozga, oni bi takođe mogli biti ranjiviji na neurodegeneraciju, i vredi dalje istraživati da bi se razumelo kako seks utiče na strukturu i funkcije mozga.“
