Tim proučava faktore koji se odnose na osećaj ekonomske nesigurnosti kod starijih osoba

Tim proučava faktore koji se odnose na osećaj ekonomske nesigurnosti kod starijih osoba

Narod Japana ima najveći očekivani životni vek na svetu. Ipak, stariji odrasli koji se ekonomski bore mogu se uzdržati od traženja medicinske pomoći ili korišćenja osiguranja za dugoročnu negu. Ovi izbori mogu povećati pojavu slabosti i njeno napredovanje u životima ljudi. Tim naučnika je preduzeo studiju na starijim osobama kako bi ispitao vezu između osećaja ekonomske nesigurnosti i učešća osobe u društvenim aktivnostima.

Rezultati su pokazali da osećaj ekonomske nesigurnosti osobe nije povezan sa fizičkim uslovima, subjektivnim simptomima demencije ili društvenim uslovima. Međutim, ona je rasla sa povećanom usamljenošću i smanjivala se sa većim osećajem blagostanja.

Tim je objavio svoje istraživanje u časopisu PLOS ONE 28. marta.

Statistike pokazuju da starije odrasle osobe čine 37,7% stope smrtnosti od samoubistava u Japanu. U 2022., najčešći uzroci samoubistva bili su „zdravstveni problemi“, a zatim „problemi u porodici“ i „ekonomski problemi i problemi sa životnim stilom“.

Faktori rizika povezani sa slabošću—stanje povećane ranjivosti na zdravstvene promene zbog opadanja telesnih funkcija povezanih sa uzrastom—uključuju nizak prihod. Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja ohrabruje starije odrasle osobe da učestvuju u društvenim aktivnostima kako bi ih sprečilo da postanu slabe.

„Da bi jeftine društvene aktivnosti funkcionisale kao mesto za sprečavanje slabosti i samoubistava, neophodno je istražiti stvarno stanje ekonomske nesigurnosti učesnika i razgovarati o tome kako pružiti podršku efikasnim društvenim aktivnostima“, rekao je koautor Iuriko Inoue. i Hisae Nakatani, oboje sa Visoke škole biomedicinskih i zdravstvenih nauka Univerziteta u Hirošimi (HU), u zajedničkom odgovoru. Inoue je doktor nauka. student na Odseku za integrisane zdravstvene nauke na postdiplomskim studijama, dok je Nakatani profesor emeritus na univerzitetu.

Tim je sproveo istraživanje preseka kako bi identifikovao faktore koji se odnose na osećaj ekonomske nesigurnosti među starijim odraslim osobama koje učestvuju u društvenim aktivnostima. Ljudi koji su učestvovali u anketi bili su starosti 65 godina ili više. Bili su to ljudi koji su dobrovoljno učestvovali u jeftinim društvenim aktivnostima u zajednici, kao što su vežbe i hobi aktivnosti. Obrazac za anketiranje koji je samostalno sproveo distribuiran je 1.351 odrasloj osobi u gradu Hirošima, Japan, u periodu od jula do decembra 2022. Ankete je ovim odraslim osobama podelilo osoblje opštih centara za podršku zajednice.

Da bi se utvrdio osećaj ekonomske nesigurnosti neke osobe, anketa je pitala „Da li imate ekonomske anksioznosti?“ Učesnici su odgovarali na skali od četiri tačke gde su se odgovori kretali od „nisam zabrinut“ do „zabrinut“.

Postavljala su se i pitanja vezana za fizičko stanje osobe i da li su imali subjektivne simptome demencije. U anketi su postavljena i pitanja vezana za socijalne uslove osobe. Ova pitanja su se fokusirala na učestalost izlazaka, društvene aktivnosti, radni status i da li je osoba socijalno izolovana ili ne. Poslednja kategorija anketnih pitanja se fokusirala na psihološka stanja. Ova pitanja su osmišljena da procene nečiju usamljenost i subjektivno blagostanje.

Rezultati istraživanja tima pokazali su da 43,6% starijih odraslih koji učestvuju u društvenim aktivnostima ima ekonomsku nesigurnost.

Njihov osećaj ekonomske nesigurnosti nije bio povezan sa fizičkim uslovima, subjektivnim simptomima demencije ili društvenim uslovima, kao što su učestalost izleta ili društvena izolacija. Međutim, tim je primetio da je osećaj ekonomske nesigurnosti bio niži kod starijih osoba starijih od 85 godina i veći među onima koji su se osećali psihički usamljenima i imali niži subjektivni osećaj blagostanja.

„S obzirom da je skoro polovina starijih odraslih osoba koje učestvuju u društvenim aktivnostima osećala ekonomsku nesigurnost, dobijanje podrške za ublažavanje ovog problema kroz društvene aktivnosti moglo bi doprineti poboljšanju njihovog mentalnog zdravlja“, rekao je Inou.

Ova studija je merila subjektivnu ekonomsku nesigurnost starijih osoba. Međutim, veza između stvarnih prihoda i rashoda nije mogla biti ispitana.

„S obzirom na prirodu preseka dizajna studije, potrebna je dalja istraga kroz longitudinalne i interventne studije koje uključuju faktore zasnovane na objektivnim indikatorima da bi se potvrdila ova povezanost“, rekao je Inou.

Gledajući unapred, tim predlaže da se analiziraju pozadinski faktori koji se odnose na usamljenost i subjektivno blagostanje, uključujući broj interakcija i nivo intimnosti uključenih u društvenu podršku.

Rezultati tima mogu navesti pružaoce zdravstvenih usluga koji promovišu društveno učešće u zajednici da razmotre podršku prilagođenu uzrastu starijih osoba i psihičkim i ekonomskim nesigurnostima. Pošto je skoro polovina starijih odraslih osoba koje učestvuju u društvenim aktivnostima osećala ekonomsku nesigurnost, dobijanje podrške za ublažavanje ovog problema kroz društvene aktivnosti moglo bi doprineti poboljšanju kvaliteta njihovog života, uključujući i mentalno zdravlje.

Istraživački tim uključuje Inoue, Nakatani i Ksukin Peng sa Visoke škole za biomedicinske i zdravstvene nauke u HU i Ichie Ono sa Odeljenja za sestrinstvo na ženskom univerzitetu Jasuda.