Očekuje se da će Generalna skupština UN u petak glasati o rezoluciji koja bi Palestini dala nova „prava i privilegije“ i pozvala Savet bezbednosti da pozitivno razmotri svoj zahtev da postane 194. članica Ujedinjenih nacija.
Sjedinjene Države su 18. aprila stavile veto na rezoluciju Saveta koju je široko podržala i koja bi utrla put za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama, cilj koji su Palestinci dugo tražili i Izrael je radio na sprečavanju, a zamenik američkog ambasadora Robert Vud je u četvrtak jasno stavio do znanja da Bajdenova administracija se protivi rezoluciji skupštine.
Prema Povelji Ujedinjenih nacija, potencijalni članovi Ujedinjenih nacija moraju biti „miroljubivi“, a Savet bezbednosti mora da preporuči njihov prijem Generalnoj skupštini na konačno odobrenje. Palestina je postala posmatračka država koja nije članica UN 2012.
„Od početka smo bili jasni da postoji proces za dobijanje punopravnog članstva u Ujedinjenim nacijama, a ovaj napor nekih arapskih zemalja i Palestinaca je da pokušaju da to zaobiđu“, rekao je Vud u četvrtak. „Od početka smo govorili da je najbolji način da se osigura punopravno članstvo Palestine u UN da to uradimo kroz pregovore sa Izraelom. To ostaje naš stav.”
Ali za razliku od Saveta bezbednosti, u Generalnoj skupštini od 193 člana nema veta i očekuje se da će rezolucija biti odobrena velikom većinom, tvrde tri zapadne diplomate, govoreći pod uslovom anonimnosti, jer su pregovori bili privatni.
Nacrt rezolucije „određuje“ da je država Palestina kvalifikovana za članstvo – izbacujući originalni jezik da je po oceni Generalne skupštine „država koja voli mir“. Stoga preporučuje da Savet bezbednosti ponovo razmotri svoj zahtev „povoljno“.
Obnovljeno nastojanje za punopravno članstvo Palestine u UN dolazi kada je rat u Gazi stavio više od 75 godina star izraelsko-palestinski sukob u središte. Na brojnim sastancima saveta i skupštine, humanitarna kriza sa kojom se suočavaju Palestinci u Gazi i ubistvo više od 34.000 ljudi na toj teritoriji, prema zdravstvenim zvaničnicima Gaze, izazvali su negodovanje mnogih zemalja.
Prvobitni nacrt skupštinske rezolucije je značajno izmenjen kako bi se pozabavila zabrinutost ne samo SAD već i Rusije i Kine, rekle su diplomate.
Prvi nacrt bi Palestini dodijelio „prava i privilegije neophodne da osigura njeno puno i efektivno učešće“ na sednicama skupštine i konferencijama UN „na ravnopravnoj osnovi sa državama članicama“. Takođe se nije pominjalo da li Palestina može da glasa u Generalnoj skupštini.
Prema diplomatama, Rusija i Kina, koje snažno podržavaju članstvo Palestine u UN, bile su zabrinute da bi davanje liste prava i privilegija navedenih u aneksu rezolucije moglo da bude presedan za druge buduće članice UN – a Rusija je zabrinuta za Kosovo a Kina o Tajvanu.
Prema dugogodišnjem zakonodavstvu američkog Kongresa, od Sjedinjenih Država se traži da prekinu finansiranje agencija UN-a koje daju punopravno članstvo palestinskoj državi – što bi moglo značiti smanjenje članarina i dobrovoljnih doprinosa UN-u od njenog najvećeg davaoca doprinosa.
Konačni nacrt odbacuje jezik koji bi Palestinu stavio „u ravnopravan položaj sa državama članicama“. A da bi se pozabavila kineskom i ruskom zabrinutošću, odlučila bi „na izuzetnoj osnovi i bez postavljanja presedana“ da usvoji prava i privilegije iz aneksa.
Nacrt takođe dodaje odredbu u aneksu o pitanju glasanja, u kojoj se kategorično navodi: „Država Palestina, u svojstvu države posmatrača, nema pravo da glasa u Generalnoj skupštini niti da podnese svoju kandidaturu za organi Ujedinjenih nacija“.
Konačna lista prava i privilegija u nacrtu aneksa uključuje davanje Palestini prava da govori o svim pitanjima, ne samo o pitanjima koja se odnose na Palestince i Bliski istok, pravo da predlaže tačke dnevnog reda i odgovara u debatama, kao i pravo da bude izabrana za službenici u glavnim skupštinskim odborima. To bi Palestincima dalo pravo da učestvuju u UN i međunarodnim konferencijama koje sazivaju Ujedinjene nacije – ali odbacuje njihovo „pravo glasa“ koje je bilo u originalnom nacrtu.
Palestinski predsednik Mahmud Abas prvi je podneo zahtev Palestinske uprave za članstvo u UN 2011. Nije uspeo jer Palestinci nisu dobili potrebnu minimalnu podršku devet od 15 članica Saveta bezbednosti.
Otišli su na Generalnu skupštinu i uspeli su sa više od dvotrećinske većine da njihov status podigne sa posmatrača UN na državu koja nije članica. To je otvorilo vrata palestinskim teritorijama da se pridruže UN i drugim međunarodnim organizacijama, uključujući Međunarodni krivični sud.
Na glasanju u Savetu bezbednosti 18. aprila Palestinci su dobili mnogo više podrške za punopravno članstvo u UN. Glasovalo je 12 za, Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarska su bile uzdržane, a Sjedinjene Države su glasale protiv i stavile veto na rezoluciju.
