Diskriminacija može ubrzati biološke procese starenja, pokazala je nova studija koju su vodili istraživači sa NIU School of Global Public Health. Istraživanje povezuje međuljudsku diskriminaciju sa promenama na molekularnom nivou, otkrivajući potencijalni osnovni uzrok dispariteta u bolestima i smrtima povezanim sa starenjem.
„Čini se da doživljavanje diskriminacije ubrzava proces starenja, što može doprinijeti bolestima i ranoj smrtnosti i podsticati zdravstvene disparitete“, rekao je Adolfo Cuevas, docent na Odsjeku za društvene nauke i nauke o ponašanju na Školi za globalno javno zdravlje NIU i stariji autor studije objavljene u časopisu Ponašanje i imunitet mozga – zdravlje.
Istraživanja pokazuju da ljudi koji doživljavaju diskriminaciju na osnovu svog identiteta (npr. rase, pola, težine ili invaliditeta) imaju povećan rizik od niza zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, visok krvni pritisak i depresiju. Iako precizni biološki faktori koji dovode do ovih loših zdravstvenih ishoda nisu u potpunosti shvaćeni, hronična aktivacija odgovora tela na stres je verovatan doprinos. Štaviše, sve veći broj istraživanja povezuje upornu izloženost diskriminaciji sa biološkim procesima starenja.
Da bi bolje razumeli vezu između diskriminacije i starenja, Kuevas i njegove kolege su pogledali tri mere metilacije DNK, markera koji se može koristiti za procenu bioloških uticaja stresa i procesa starenja. Uzorci krvi i ankete prikupljeni su od skoro 2.000 odraslih Amerikanaca u okviru studije srednjeg života u Sjedinjenim Državama (MIDUS), longitudinalne analize zdravlja i blagostanja.
Učesnici su upitani o njihovim iskustvima sa tri oblika diskriminacije: svakodnevnom, glavnom i radnom. Svakodnevna diskriminacija se odnosi na suptilne i manje slučajeve nepoštovanja u svakodnevnom životu, dok se velika diskriminacija fokusira na akutne i intenzivne slučajeve diskriminacije (na primer, fizički pretnje od strane policajaca). Diskriminacija na radnom mestu uključuje nepravedne prakse, zakržljale profesionalne mogućnosti i kažnjavanje na osnovu identiteta.
Istraživači su otkrili da je diskriminacija povezana sa ubrzanim biološkim starenjem, pri čemu su ljudi koji su prijavili više diskriminacije stare biološki brže u poređenju sa onima koji su iskusili manje diskriminacije. Svakodnevna i velika diskriminacija je dosledno povezana sa biološkim starenjem, dok je izloženost diskriminaciji na radnom mestu takođe bila povezana sa ubrzanim starenjem, ali je njen uticaj bio relativno manje ozbiljan.
Dublja analiza je pokazala da dva zdravstvena faktora – pušenje i indeks telesne mase – objašnjavaju otprilike polovinu povezanosti između diskriminacije i starenja, sugerišući da drugi odgovori na stres na diskriminaciju, kao što su povećan kortizol i loš san, doprinose ubrzanom starenju.
„Dok zdravstveno ponašanje delimično objašnjava ove disparitete, verovatno je da postoji niz procesa koji povezuju psihosocijalne stresore sa biološkim starenjem“, rekao je Kuevas, koji je takođe osnovni fakultet u Centru za antirasizam, socijalnu pravdu i javno zdravlje. na NIU School of Global Public Health.
Pored toga, veza između diskriminacije i ubrzanog biološkog starenja varirala je u zavisnosti od rase. Učesnici crne studije su prijavili više diskriminacije i skloni su pokazivanju starijeg biološkog doba i bržeg biološkog starenja. Međutim, belci, koji su prijavili manje diskriminacije, bili su podložniji uticajima diskriminacije kada su je iskusili, možda zbog ređe izloženosti i manjeg broja strategija suočavanja. (Podaci o drugim rasnim i etničkim grupama nisu bili dostupni u MIDUS studiji.)
„Ovi nalazi naglašavaju važnost rješavanja svih oblika diskriminacije kako bi se podržalo zdravo starenje i promovisala zdravstvena jednakost“, dodao je Kuevas.
