Roditelji koji teže da budu „savršeni“ nikada neće postići taj cilj, a cilj nije ni zdrav za njihove porodice, kaže nova studija.
Rizici težnje ka savršenstvu su toliki da su istraživači sada napravili skalu koja će pomoći roditeljima da prate svoj burnout sindrom (sindrom sagorevanja) i, ako je potrebno, da ga suprotstave.
Prva takve vrste, Working Parent Burnout Scale je anketa od 10 tačaka koja pomaže roditeljima da mere svoj stres i umor u realnom vremenu, kažu istraživači.
„Ako vam je možda prioritet da se pobrinete da vaša kuća bude besprekorna sve vreme, ali onda nemate osećaja da imate vremena da idete u šetnju svake noći sa svojom decom, možda treba da se reorganizujete ili nađete način da obe te stvari funkcionišu“, rekla je u saopštenju za medije vodeća istraživačica Kejt Gavlik, vanredni klinički profesor na Državnom koledžu za medicinske sestre u Ohaju.
Oko 57% roditelja koji su učestvovali u novoj anketi reklo je da su doživeli sindrom sagorevanja.
Sindrom sagorevanja se može desiti kada roditelj postavlja nerealna očekivanja za sebe, kao deo „kulture postignuća“ koju su delimično podsticali društveni mediji.
„Možete da gledate ljude na Instagramu ili čak možete samo da vidite ljude kako hodaju okolo, a ja uvek pomislim: „Kako to rade? Kako izgleda da oni uvek imaju sve zajedno kada ja nemam?“, rekla je Gavlik.
„Imamo velika očekivanja od sebe kao roditelja; imamo velika očekivanja šta bi naša deca trebalo da rade“, nastavila je ona. „Onda, sa druge strane, upoređujete se sa drugim ljudima, drugim porodicama, i postoji mnogo osuda koje se dešavaju. I bez obzira da li je to nameravano ili ne, to je još uvek tu.“
Dalje, mentalno zdravlje roditelja snažno utiče na mentalno zdravlje njihove dece.
Roditelji koji su doživeli sindrom sagorevanja su skloniji napadima na svoju decu. Ako deca zbog toga razviju problem sa mentalnim zdravljem, to roditelje čini još umornijim i nasilnijima, stvarajući začarani krug.
„Kada su roditelji imaju sindrom sagorevanja, oni imaju više depresije, anksioznosti i stresa, ali njihova deca se ponašaju i lošije u ponašanju i emocionalnosti“, rekla je istraživačica Bernadette Melnik, potpredsednica za promociju zdravlja i glavni službenik za dobrobit na Državnom univerzitetu Ohajo, u saopštenju za medije. . „Dakle, veoma je važno suočiti se sa svojom istinitom pričom ako izgarate kao roditelj i učiniti nešto po tom pitanju za bolju brigu o sebi.“
Nova skala sindroma sagorevanja dolazi zajedno sa novim smernicama o pozitivnim strategijama koje pomažu roditeljima da uspostave dublje veze sa svojom decom, rekli su istraživači.
Strategije uključuju:
- Povezivanje i aktivno slušanje;
- Zamena negativnih misli pozitivnim;
- Postavljanje razumnih očekivanja i za roditelje i za dete;
- Razmišljanje i delovanje prema prioritetima.
Ovakve strategije mogu pomoći u borbi protiv onoga što Melnik naziva „epidemijom javnog zdravlja“ roditeljskog sindrom sagorevanja.
„Roditelji rade sjajan posao brinući o svojoj deci i svima ostalima, ali često ne daju prioritet sopstvenoj brizi o sebi“, rekla je ona. „Kao roditelji, ne možemo da nastavimo da sipamo iz prazne šolje. Ako deca vide da roditelji dobro brinu o sebi, velike su šanse da će i oni odrastati sa tom vrednošću. To ima talasan efekat na decu i celoj porodici“.
„Kao što mi je jedan roditelj rekao“, dodala je Gavlik, „Više bih voleo da imam srećno dete nego savršeno dete.“
Ažurirani izveštaj, Moć pozitivnog roditeljstva: dokazi koji pomažu roditeljima i njihovoj deci da napreduju, uključuje rezultate ankete više od 700 roditelja anketiranih u junu i julu 2023.
