Moždani krugovi koji leže u osnovi žudnje za alkoholom i obilnog pijenja imaju neke sličnosti između muškaraca i žena, ali i neke ključne razlike, otkriva nova studija Jejla.
Koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI), istraživači sa Jejla su primetili da nakon gledanja slika povezanih sa stresom ili alkoholom (za razliku od „neutralnih“ slika), mozak muškaraca i žena sa poremećajem upotrebe alkohola reaguje drugačije. Te razlike, koje su takođe bile povezane sa intenzitetom žudnje za alkoholom i budućom upotrebom alkohola, mogu signalizirati potrebu za polno specifičnim terapijskim pristupima poremećaju upotrebe alkohola.
Nalazi su objavljeni 6. maja u Američkom časopisu za psihijatriju.
Prethodna istraživanja su pokazala da osobe sa poremećajem upotrebe alkohola koje imaju jaku žudnju za alkoholom – nadmoćnu želju za konzumiranjem alkohola – imaju veću verovatnoću da se ponovo vrate u teško piće. Istraživači su takođe pokazali da žudnja može biti izazvana stresnim životnim događajima i znakovima vezanim za alkohol, kao što je viđenje drugih ljudi kako piju alkohol.
Ono što je manje jasno jeste da li su ovi obrasci isti kod muškaraca i žena. Ali bilo je sve više dokaza koji ukazuju na to da možda i nisu, kaže Rajita Sinha, profesor psihijatrije Fondacije na Medicinskom fakultetu Jejla i viši autor studije.
„U poslednje dve decenije, došlo je do veoma strmog porasta prekomernog opijanja među ženama u Sjedinjenim Državama, mnogo više nego kod muškaraca“, rekao je Sinha. „To je dovelo do mnogo veće zabrinutosti za komorbiditete povezane sa poremećajem upotrebe alkohola, kao što su bolesti jetre, kardiovaskularni problemi i rizik od raka. Zato smo krenuli da vidimo da li se žudnja povezana sa stresom i znakom razlikuje kod muškaraca i žena .“
Za studiju, Sinha i njene kolege regrutovale su 77 odraslih osoba koje traže lečenje (46 muškaraca i 31 žena) sa poremećajem upotrebe alkohola. Dok su bili podvrgnuti fMRI skeniranju, učesnici su gledali slike koje su prikazivale ili stresne scene, kao što je neko sa ranom od metka; slike u vezi sa alkoholom, poput ljudi u baru; ili „neutralne“ slike, kao što su vodopadi ili planine. Učesnici su ocenili nivo stresa i žudnje za alkoholom nakon svake slike.
„Otkrili smo da su žene prijavile veći nivo stresa nakon što su pogledale znakove stresa nego muškarci“, rekao je Sinha, „Dalje, dok su znakovi alkohola doveli do jače žudnje kod muškaraca nego znakovi stresa, kod žena su znakovi stresa i alkohola doveli do ista količina žudnje kod žena“.
Kada su istraživači posmatrali funkciju mozga dok su učesnici gledali slike, otkrili su da moždani krugovi — posebno oni za koje je utvrđeno da su povezani sa emocijama, nagradom, regulacijom stresa i emocija i kontrolom impulsa — različito reaguju kod muškaraca i žena.
„Kod žena, ti krugovi su bili očigledno zatupljeni, ali kod muškaraca su bili hiperaktivni“, rekao je Sinha. „Dakle, poremećaj postoji na oba, ali na različite načine.“
Većina učesnika (72) je završila osmonedeljni program lečenja upotrebe alkohola u ponašanju i svakodnevno izveštavali da li i koliko alkohola konzumiraju. Iako nije bilo razlika između muškaraca i žena u tome koliko često su se bavili teškim pićem, regioni mozga koji su bili u korelaciji sa budućim teškim opijanjem bili su različiti među polovima.
„Kod žena, poremećaji u regionima mozga povezani sa anksioznošću bili su povezani sa budućim teškim pijenjem“, rekao je Sinha. „Ali kod muškaraca su to bili poremećaji u oblastima povezanim sa visokim stresnim uzbuđenjem.“
Ove polne razlike u žudnji i njeni osnovni neuronski korelati ukazuju na to da muškarci i žene mogu imati koristi od ciljanih terapijskih pristupa, rekli su istraživači. To može uključivati i farmakološke i bihejvioralne tretmane.
Generalno, više razmatranja iskustvene, biološke i demografske varijabilnosti među pojedincima će dovesti do boljih tretmana za poremećaj upotrebe alkohola i mnoge druge bolesti, rekao je Sinha.
„Želimo ove vrste studija kako bismo dobili naznake o procesima koji podstiču opijanje i koja vrsta intervencija bi mogla da funkcioniše“, rekla je ona. „To može biti veoma kritična komponenta razvoja novog lečenja i boljih ishoda.“
