Cene mesa skočile su uoči Vaskrsa i Đurđevdana. Jagnjetina je je poskupela za 20 odsto, a prasetina za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Profesor Dragan Glamočić sa katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da ne očekuje postpraznično pojeftinjenje mesa budući da se dugo suočavamo sa padom stočnog fonda kao i prekomernim uvozom.
Oni koji zbog posta nisu kupovali meso mesec i po dana, neprijatno su iznenađeni poskupljenjima uoči Vaskrsa i Đurđevdana. Jagnjetina je je poskupela za 20 odsto a prasetina za čak 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Profesor Dragan Glamočić sa katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta kaže da ne očekuje postpraznično pojeftinjenje mesa budući da se dugo suočavamo sa padom stočnog fonda kao i prekomernim uvozom.
„Ako gledamo cenu prasadi iz uvoza koja je oko 135 evra za grlo od 30 kilograma, što je oko 530 dinara po kilogramu mesa u startu, nije logično očekivati da će meso pojeftiniti posle praznika“, rekao je za RTS, profesor Dragan Glamočić sa katedre za stočarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Kaže da rastu i uvoz mesa i uvoz živih životinja za klanje, što ocenjuje ne dovodi do poljšanja u ovom sektoru.
„Ove godine smo za tri meseca uvezli i oko 100.000 prasadi, a pre tri godine svega 20.000 prasadi. Što se tiče jagnjetine, to je stabilno, zadovoljavamo svoje potrebe. Kada je u pitanju živinsko meso, tu je negde oko 10 odsto učešće mesa iz uvoza, a kada je u pitanju govedarska proizvodnja, juneće meso, svega nekoliko procenata je uvoz. Međutim, ako uporedimo sa prethodnim periodom, vidimo da nam se za tri godine povećao i uvoz junećeg mesa i to za negde oko tri puta, što govori da se smanjuje i fond goveda“, kaže Glamočić.
Dodaje da se moraju preuzeti ključni potezi. Smatra da ograničavanje broja uvoznih dozvola za meso izuzev u veoma kritičnim i situacijama nisu rešenje.
„Mi uvozimo žive životinje konstantno i hvalimo se kako uvozimo, a to nije rešenje. Rešenje je jedino da povećamo matične zapate, da uvezemo priplodne životinje, priplodne nazimice, koje će ovde proizvoditi prasad, koje će koristiti našu stočnu hranu. Žive životinje ne mogu povećati stočni fond jer uglavnom se radi uvozu muških kastrata, koji ne mogu da se koriste za dalji priplod“, ističe Glamočić.
Smatra da su nam potrebne nove tehnologije i znanje i da nije sramota da naši stručnjaci odu u zemlje poput Danske koje imaju veoma razvijenu proizvodnju mesa.
Iako su subvencije po grlu stoke povećane i za 60 odsto čini se da ni to nije privolelo stočare da se više bave proizvodnjom koja je teška, prljava i traje 365 dana u godini. Glamočić kaže da je našem stočarstvu potrebna infuzija.
„Nove investicije u stočarstvo, kupovina najsavrmenije opreme, automatizacija, najsavrmeniji objekti i naravno, mora da se uvezu priplodna grla. Znači, ako mi našem stočarstvu ne budemo dali infuziju u narednom periodu, naše stočarstvo će odumreti“, kaže Glamočić.
Ukazuje da za tako nešto, uvek mora da postoji politička odluka.
„A ono što sam čuo pre dva meseca od predsednika Aleksandra Vučića, to je da je država spremna da izdvoji dodata sredstva za investicije u stočarstvo. To znači da se neće smanjivati subvencije, koje smo već dostigli, a koje su veće nego u mnogim zemljama EU“, kaže Glamočić.
Ističe da stočni fond nije preko noći pao pa se neće preko noći ni povećati, ali očekuje zaustavljanje daljeg pada.
Kaže da je država za stočarstvo opredelila rekordne subvencije i da sada treba ulagati u znanje i automatizovane farme jer se kroz stočarstvo zaradi 5.000 do 10 000 evra po hektaru a u ratarstvu svega 1.500 evra po hektaru.
Dodao je da ratare i stočare ne treba odvajati, ali da je veliki broj ratara shvatio da se kroz stočarstvo može zaraditi 5.000 do 10.000 evra po hektaru dok se u ratarstvu može zaraditi svega 1.500 evra i da je zato veliki broj njih spremno da uloži i u ovu granu poljoprivrede.
