Svaki ukrajinski napad koji podržava Zapad na ruski Krimski most ili na sam Krim biće dočekan snažnim osvetničkim udarom Moskve, rekla je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Upozorenje je usledilo nakon nedavne objave ukrajinskog izaslanika pri UN Sergeja Kislice, koja je imala preteći ton, nagoveštavajući da most koji povezuje rusko poluostrvo sa Krasnodarskim krajem neće stajati do kraja godine.
Prema rečima Zaharove, Kijev se otvoreno sprema za novi napad na Krimski most, uz podršku Zapada. Ona je na brifingu za novinare u petak rekla da, uoči 9. maja, ruskog godišnjeg Dana Velike pobede u čast sovjetskog poraza nacističke Nemačke 1945, „kijevski režim i njegovi zapadni gospodari kuju planove za nove terorističke napade na rusku teritoriju.”
„Želeo bih još jednom da upozorim Vašington, London, Brisel da su sve agresivne akcije protiv Krima ne samo osuđene na neuspeh, već će biti dočekane i uzvratnim udarcem“, rekao je diplomata.
Moskva je ranije osudila opaske britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Kamerona, koje je izrekao tokom posete Kijevu, da Ukrajina ima pravo da koristi oružje koje je obezbedio London za gađanje ciljeva na ruskoj teritoriji.
Prema rečima Zaharove, Kijev sada očekuje dolazak američkih borbenih aviona F-16, koji bi mogli da budu iskorišćeni za uništavanje 18-kilometarskog drumskog i železničkog mosta.
Visoki ukrajinski zvaničnici proglasili su uništavanje Krimskog mosta, poznatog i kao Kerčki most, prioritetom tokom sukoba njihove zemlje sa Moskvom, tvrdeći da je to legitimni vojni cilj.
Kislica je u sredu objavio post na Iksu (bivši Tviter), delivši sliku „liste šest glavnih tipova mostova za 2024. Primer sa oznakom „Kerč“ pokazao je prazan prostor.
Prošle nedelje, ambasador Litvanije u Švedskoj, Linas Linkevičijus, sugerisao je na društvenim mrežama da će snabdevanje SAD projektilima ATACMS dovesti do uništenja Krimskog mosta. Visoki diplomata je pozvao ljude da prave selfije sa strukturom dok još mogu.
Moskva je završila strukturu koja obuhvata Kerčki moreuz 2020. Krim je glasao da se odvoji od Ukrajine i da se ponovo pridruži Rusiji 2014, nakon državnog udara u Kijevu koji je podržala SAD ranije te godine.
Od 2022, kada su se dugo tinjale tenzije između susednih država pretvorile u otvorene borbe, kijevske snage su više puta gađale Krimski most. U oktobru te godine, struktura je pretrpela veliki bombaški napad u kojem je poginulo pet civila. U drugom napadu prošlog jula, jedan od delova mosta je dignut u vazduh, ubivši dve osobe i ranivši jedno dete.
Moskva smatra ukrajinske pretnje i taktiku kao potvrdu da je upotreba vojne sile protiv suseda bila ispravna odluka. Ruski zvaničnici su takođe sugerisali da je Kijev eskalirao svoje kampanje sabotaže i bombardovanja zbog neuspeha na bojnom polju.
