Suočene sa ubrzanim klimatskim promenama, SAD imaju za cilj da smanje neto emisije ugljenika iz svoje privrede na nulu do 2050. godine. Postizanje ovog cilja zahtevaće primenu čistih energetskih tehnologija bez presedana i značajnu transformaciju nacionalne energetske infrastrukture.
To je izuzetno složen i zastrašujući izazov. Ali to nije nemoguće ako iskoristimo transformativne sposobnosti veštačke inteligencije (AI) da pomognemo, navodi se u revolucionarnom novom izveštaju koji su objavili vodeći istraživači energije i naučnici iz svih američkih nacionalnih laboratorija. Izveštaj nosi naslov AI za energiju. On pruža hrabar okvir za to kako Ministarstvo energetike SAD (DOE) može da koristi veštačku inteligenciju da ubrza transformaciju čiste energije u zemlji.
„AI može da upravlja složenošću i uspostavi veze između više naučnih i inženjerskih disciplina, više modela i tipova podataka i višestrukih prioriteta ishoda. Ovo može omogućiti veštačkoj inteligenciji da kreira rešenja za ‘velike izazove’ masovne i brze primene čiste energije koja konvencionalne metode ne mogu “, rekao je Rick Stevens, pomoćnik direktora laboratorije za Direkciju za računarstvo, životnu sredinu i životne nauke u Nacionalnoj laboratoriji Argonne DOE.
Izveštaj identifikuje velike izazove u pet oblasti energetske infrastrukture SAD. To uključuje nuklearnu energiju, električnu mrežu, upravljanje ugljenikom, skladištenje energije i energetske materijale. Tri zajedničke potrebe su se pojavile pored ovih izazova. Prvi je potreba za brzim i visoko pouzdanim kompjuterskim projektovanjem i testiranjem materijala i sistema. Druga je potreba da se poboljša sposobnost naučnika da precizno odrede nesigurnosti u svojim predviđanjima i kako će sistemi raditi. Treća je potreba da AI integriše podatke iz više izvora i formata.
Ako SAD mogu da prevaziđu ove izazove, koristi bi mogle biti značajne.
„AI ima potencijal da smanji troškove projektovanja, licenciranja, postavljanja, rada i održavanja energetske infrastrukture za stotine milijardi dolara“, rekla je Kirsten Laurin-Kovitz, pomoćnica direktora laboratorije za Nuklearne tehnologije i nacionalnu bezbednost u Argonu. „Takođe može da ubrza procese dizajna, primene i licenciranja. Oni mogu činiti do 50% vremena potrebnog novoj tehnologiji da dođe na tržište.“
Da bi se iskoristio ovaj potencijal, biće potrebno da naučnici, igrači u industriji i kreatori politike sarađuju bliže nego ikada ranije. Izveštaj „AI za energiju“ predstavlja snažan prvi korak. Približno 100 stručnjaka iz oblasti veštačke inteligencije, mašinskog učenja i energije sastalo se u Argonu dva dana u decembru 2023. Njihov cilj je bio da isplaniraju kako najbolje koristiti veštačku inteligenciju za rešavanje energetskih izazova u SAD. Učesnici su zatim tri meseca zajedno radili na izradi izveštaja.
Izveštaj su izradili Argonne i Nacionalna laboratorija u Ajdahu, Nacionalna laboratorija za obnovljivu energiju i Nacionalna laboratorija za energetske tehnologije. Dodatni ključni saradnici uključivali su Nacionalnu laboratoriju DOE u Brukhejvenu, Nacionalnu laboratoriju Lorensa Berklija, Nacionalnu laboratoriju Lorensa Livermora, Nacionalnu laboratoriju Los Alamosa, Nacionalnu laboratoriju Oak Ridž, Nacionalnu laboratoriju Pacifika severozapada i Nacionalne laboratorije Sandia.
„Argonne je zahvalan na prilici da iskoristi svoju stručnost u pomaganju u pokretanju napora AI za energiju“, rekao je Klaus Danijel, pomoćnik direktora laboratorije u Direkciji za napredne energetske tehnologije u Argonu. „Uzbuđeni smo što možemo da pomognemo DOE da pokrene globalno liderstvo SAD u tehnologiji čiste energije. I pomognemo DOE da ostvari svoju misiju da obezbedi energetsku nezavisnost i bezbednost SAD u decenijama koje dolaze.
