Prema informacijama koje je objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u protekle dve godine, Srbija se suočila sa alarmantnim podacima da je više od hiljadu devojčica zatrudnelo, a skoro 300 njih je odlučilo da prekine trudnoću.
Posebno je zabrinjavajuće činjenica što je najmlađa trudnica imala samo 13 godina, a granica za stupanje u seksualne odnose je spuštena sa 15 na samo 11 godina.
Tatjana Macura iz Udruženja „Mame su zakon“ i narodna poslanica, rekla je gostujući u „Uranku“ na K1 televiziji, da je ključni problem u informisanosti omladine.
„Mislim da postoji još uvek jedan jaz između dece tog uzrasta i roditelja, u smislu da li imaju dovoljno poverenja da se o nekim novim iskustvima koja tek treba da steknu razgovoraju sa svojim roditeljima. Da li su ih očevi i majke pripremili na neke izazove koje dolaze same po sebi sa godinama. Naš obrazovni sistem je prilično krut kada su u pitanju ove teme, posebno kada se razgovara na nastavi biologije. Nekako se usput govori o tome“, rekla je Macura.
Macura je dodala da sama atmosfera u društvu govori da je potrebno nešto da se menja u obrazovnom sistemu.
„Poverenje između roditelja i dece je ključno, odatle sve i polazi, bilo bi dobro da roditelji vode kvalitetnije razgovore. Dovoljno je nekada i 15 minuta da zaista čujete vaše dete i osluškujete potrebe koje ono ima. Takođe, i da ga informišete o nekim potencijalnim opasnostima“, rekla je ona.
Macura ističe da je današnja statistika mnogo bolja u odnosu na statistiku pre 10 ili 20 godina.
„Pristup informacijama je mnogo drugačiji, nego u naše vreme u tom tinejdžerskom dobu. Suviše smo strogi prema statističkim podacima o kojima govorimo, ma koliko oni bili strašni, ali ako poredimo današnje podatke, trebalo bi da ih poredimo sa nekim ranijim periodima. Situacija danas je sigurno bolja, nego što je biila pre desetak ili dvadeset godiina, a mi imamo utisak da je gora, zato što se o tim stvarima na potpuno drugačiji način govori“, dodala je Macura.
Narodna poslanica je rekla da četvrtina devojčica, tek posle 20. godine stupa u prve seksualne odnose.
„Jedno istraživanje iz Australije pokazuje, da što se više razgovara sa decom, oni kasnije ulaze u rizična ponašanja. Sistem obrazovanja ne može da bude krut, nastavnici ne smeju da budu kruti, već da pokažu dodatni napor da se deca informišu na pravi način o izazovima koji ih čekaju. Ne mislim samo na nastavnike, već i na pedagoge, psihologe“, naglasila je ona.
Ginekolog Ana Mitrović istkla je za TV K1 da je i jedan abortus u tinejdžerskom dobu previše.
„Jedan abortus u tom tinejdžerskom dobu, posebno u adolescentskom dobu pre 15 godine je nešto što ne bi smelo da nam se događa u 21. veku u kome imamo mogućnost da u najranijoj mladosti zaštitimo reproduktivno zdravlje i da pokušamo da utičemo na naše mlade da pronađu druge fokuse i zanimacije i da ne stupaju prerano u seksualne odnose“, rekla je Mitrović.
Ona je dodala da ako se već odluče za to, treba da znaju kako primenom savremene kontracepcije, prezervativa i svih ostalih mera, pravilno da zaštite svoje reproduktivno zdravlje i zdravlje uopšte.
Mitrović smatra da ipak ne treba stvari generalizovati, jer je uvek bilo pojedinica koji su prerano stupali u seksualne odnose.
„Mi ni danas ne možemo tvrditi da naša omladina masovno stupa u odnose u tako ranoj adolescenciji. Zdravstveno vaspitanje mora biti inkoporirano u kontinuiranu edukaciju naše omladine, posebno u tim završnim razredima osnovne škole, jer ih mi moramo naučiti kako da se zaštite“, rekla je ona.
Mitrović objašnjava i koje probleme trudnoća nosi u ranim godinama.
„Ako se radi o zdravoj devojčici koja neplanirano ostaje trudna sa 14 ili 15 godina i odluči se da zadrži trudnoću, problemi mogu biti brojni. Veći procenat spontanih pobačaja, porođaji pre termina, što nosi niz drugih posledica, rađaju se deca male telesne težine, javljaju se češće ozbiljni problemi sa povišenim krvnim pritiskom i ozbiljni problemi kao što su preklampsija, daleko je veći procenat krvarenja“, rekla je doktorka.
Ona dodaje da pored fizičkih problema postoje i problemi vezani za psihu, za socijalne norme takve stigmatizirane devojčice, koja se ohrabrila da u tom životnom dobu iznese trudnoću i postane majka, a i sama je još uvek dete.
„Mi znamo i da kod optimalne trudnoće u idealnom životnom periodu, procenat postporođajnih depresija i različitih drugih problema vezanih za psihu zbog same fiziologije trudnoće, hormona je povećan u značajnom procentu. To znači da su u ranoj mladalačkoj trudnoći brojni problemi“, naglasila je ona za K1.
Doktorka je rekla da Srbija i zemlje regiona imaju veoma nisku stopu korišćenja savremene kontracepcije i da lekari pokušavaju da tu svest promene.
„Tu mislim na pilule i spirale. Vi i danas kod devojke koja nije rađala, ukoliko je posavetujete da bi njoj metod spirala bio optimalan, kod najvećeg procenta naše populacije, imaćete osudu, čak i od stručne javnosti, kako ste smeli nekome ko nije rodio da preporučite spiralu. Tačno se zna da dugodelujuća kontracepcija je idealan metod kontracepcije za adolescenciju, bez obzira na koju metodu se odlučite“, rekla je ona.
Mitrović je rekla da je važno neposredno pre stupanja u polne odnose ili odmah nakon toga, da se prvo obavi jedan razgovor sa lekarom, pre odluke o stupanju u seksualne odnose da bi mogli lekari da ukažu na to kako mogu da se bore sa novim izazovima koji su pred njima.
