Mnogi su prešli na elektronsko bankarstvo zbog pandemije koronavirusa. Banke su u međuvremenu te besplatne usluge počele da naplaćuju. Bankarski troškovi su između 3.000 i 8.000 dinara godišnje, gde spadaju i održavanje računa i sve transakcije. Ne možemo da se izborimo da to bude jeftinije, ali možemo da izaberemo ili promenimo banku, kaže za RTS Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica.
Uzelac navodi da nisu sve banke korigovale uslugu elektronskog plaćanja, ali jesu one najveće.„Banke to rade, onaj deo cenovnika koji se tiče provizija, više nas zaboli nego druge provizije koje menjaju, ali banke na tri ili četiri meseca menjaju cenovnike i obaveštavaju građane“, objašnjava Uzelac.
Prema njegovim rečima, uvek ima banaka koje su povoljnije i koje su skuplje, i to su poslovne politike.„One kroz te poslovne politike upravljaju svojim poslovanjem i klijentima koje će privući, a koje će odbiti. Moramo da razumemo da neke banke i ne žele određene vrste klijenata i to na neki način rade sa cenovnom politikom“, objašnjava urednik portala Kamatica.
Dodaje da je provizija za onlajn plaćanje od 15 i 30 dinara po nalogu, u zavisnosti od banke.„To nije veliki trošak, malo nas naljuti cela ta situacija, ali na kraju godine to nije trošak koji kritično utiče na naš budžet. Ovo je druga strana jednačine. Mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam ovi troškovi bili beznačajni“, ističe Dušan Uzelac.
Prema njegovim rečima, godišnji troškovi bankarskih usluga su između 3.000 i 8.000 dinara. Tu spadaju i održavanje računa i sve transakcijske stvari.Naglašava da postoje banke koje su povoljnije i da će često manje banke, koje žele nove klijente, spustiti cene pa će posle nekog vremena podići. Banke su elektronsko bankarstvo promovisale godinama unazad i sada su počele da to naplaćuju.
U bankama objašnjavaju da su počeli da naplaćuju kako bi pokrili troškove servisiranja.
