Rusija je u sredu stavila veto na rezoluciju UN koju su sponzorisale Sjedinjene Države i Japan u kojoj se pozivaju sve nacije da spreče opasnu trku u nuklearnom naoružanju u svemiru.
U 15-članom Savetu bezbednosti glasalo je 13 za, Rusija je bila protiv, a Kina uzdržana. Rusija je tu meru odbacila kao ispolitizovanu i rekla da nije otišla dovoljno daleko u zabrani svih vrsta oružja u svemiru.
Rezolucija bi pozvala sve zemlje da ne razvijaju ili razmeštaju nuklearno oružje ili drugo oružje za masovno uništenje u svemiru, kao što je zabranjeno međunarodnim sporazumom iz 1967. koji je uključivao SAD i Rusiju, i da se slože sa potrebom da se verifikuje poštovanje.
Ambasadorka SAD Linda Tomas-Grinfild rekla je nakon glasanja da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da Moskva nema nameru da raspoređuje nuklearno oružje u svemiru, ali da veto te zemlje postavlja pitanje šta vlada možda krije.
Tomas-Grinfildova objava rezolucije 18. marta usledila je nakon potvrde Bele kuće u februaru da je Rusija dobila „zabrinjavajuće“ protivsatelitsko oružje, iako takvo oružje još nije operativno.
Putin je kasnije izjavio da Moskva nema nameru da raspoređuje nuklearno oružje u svemiru, tvrdeći da je zemlja razvila samo svemirske sposobnosti slične onima u Sjedinjenim Državama.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja rekao je savetu pre glasanja da je rezolucija „apsurdna i politizovana“.
Nebenzia je predložio amandman na američko-japanski nacrt koji kaže da trka u naoružanju u svemiru treba da se odnosi na sve vrste oružja – ne samo na nuklearno oružje i drugo oružje za masovno uništenje. Poražen je sa glasanjem 7 zemalja za, 7 protiv i jedan uzdržan jer nije dobio minimalnih 9 glasova „za“ potrebnih za usvajanje.
Poraženi nacrt rezolucije kaže da bi „sprečavanje trke u naoružanju u svemiru sprečilo ozbiljnu opasnost za međunarodni mir i bezbednost“. On bi apelovao na sve zemlje koje sprovode aktivnosti u istraživanju i korišćenju svemira u skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.
Nacrt bi potvrdio da zemlje koje su ratifikovale Sporazum o svemiru iz 1967. godine moraju da ispoštuju svoje obaveze da ne stavljaju u orbitu oko Zemlje „bilo koji objekt“ sa oružjem za masovno uništenje, niti ga instaliraju „na nebeska tela, ili ne postavljaju takvo oružje u duboki svemir.“
Sporazum, koji je ratifikovalo oko 114 zemalja, uključujući Sjedinjene Države i Rusiju, zabranjuje raspoređivanje „nuklearnog oružja ili bilo koje druge vrste oružja za masovno uništenje“ u orbiti ili stacioniranje „oružja u svemiru na bilo koji drugi način“.
U nacrtu rezolucije je naglašena „neophodnost daljih mera, uključujući političke obaveze i pravno obavezujuće instrumente, sa odgovarajućim i efikasnim odredbama za verifikaciju, kako bi se sprečila trka u naoružanju u svemiru u svim njenim aspektima“.
Ponovilo je da Konferencija UN o razoružanju, sa sedištem u Ženevi, ima primarnu odgovornost da pregovara o sporazumima o sprečavanju trke u naoružanju u svemiru.
Telo od 65 nacija postiglo je malo rezultata i uglavnom se pretvorilo u mesto gde zemlje izražavaju kritiku tuđih programa naoružanja ili brane svoje. Nacrt rezolucije bi pozvao konferenciju da „usvoji i primeni uravnotežen i sveobuhvatan program rada“.
Na sednici saveta u martu na kojoj je pokrenuta američko-japanska inicijativa, generalni sekretar UN Antonio Gutereš upozorio je da su „geopolitičke tenzije i nepoverenje eskalirali rizik od nuklearnog rata do najveće tačke u decenijama”.
Rekao je da je film „Openhajmer“ o Robertu Openhajmeru, koji je režirao američki projekat tokom Drugog svetskog rata koji je razvio atomsku bombu, „doveo surovu realnost nuklearnog sudnjeg dana u živopisan život miliona ljudi širom sveta“.
„Čovečanstvo ne može da preživi nastavak Openhajmera“, rekao je šef UN.
