Novorođenčad i deca starija od 5 godina i mlađa imala su samo „skromna“ kašnjenja u razvojnim prekretnicama zbog poremećaja i ograničenja pandemije COVID-19, otkriva studija koju je vodio Dečiji centar Džons Hopkins.
U izveštaju o studiji objavljenom u JAMA Pedijatrija, istraživači su procenili moguće veze između poremećaja u svakodnevnom životu povezanih sa pandemijom i promena u rezultatima skrininga na prekretnici u razvoju.
Podaci su dobijeni iz Sveobuhvatnog informacionog sistema o zdravlju i odlučivanju (CHADIS), veb platforme za skrining koju negovatelji koriste za popunjavanje anketa o razvoju svoje dece. Koristi ga više od 5.000 pedijatrijskih ordinacija u 48 američkih država.
Koristeći upitnik za uzrast i stadijume-3 (ASK-3), merenje razvoja deteta koje je popunio negovatelj i koje se rutinski prikuplja kao deo pedijatrijske nege, istraživači kažu da su otkrili samo mala smanjenja u komunikaciji, rešavanju problema i ličnim-društvenim veštinama i nema promena u finim ili grubim motoričkim veštinama kod dece u studiji.
„Uopšteno gledano, otkrili smo da, iako postoje neke promene, nebo ne pada, a to je zaista važan i uverljiv nalaz“, kaže dr Sara Džonson, magistra nauka, dopisni autor studije, direktor Rales centar za integraciju zdravlja i obrazovanja u Dečjem centru Džons Hopkins i profesor pedijatrije Fondacije Blanket Fort na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džons Hopkins.
Brojne studije, kažu istraživači, otkrile su da su pandemija COVID-19 i povezana ograničenja zaključavanja poremetila živote mnogih ljudi, uključujući porodice sa malom decom. Svakodnevni život i svakodnevne rutine su narušene pošto su se škole i centri za brigu o deci zatvorili, mnogi ljudi su počeli da rade od kuće, a društveni kontakti su se smanjili. Mnogi su iskusili povećan stres, anksioznost i društvenu izolaciju zbog ovih promena i otkazivanja aktivnosti.
Istraživanje je takođe pokazalo da je pandemija povezana sa nižim kvalitetom života u vezi sa zdravljem dece, povećanom zabrinutošću za mentalno zdravlje, smanjenim spavanjem i povećanim rizikom od gojaznosti.
Međutim, uticaj pandemije na razvojne prekretnice među malom decom u SAD ostao je nejasan, delom zato što su studije koje su osmišljene da se bave njima rađene van Sjedinjenih Država ili u malim uzorcima.
U novoj studiji, istraživači Dečjeg centra su pogledali status prekretnice u razvoju 50.205 dece, uzrasta od 0 do 5 godina, izvučene iz uzorka od više od pola miliona dece čiji su roditelji ili staratelji završili ASK-3. ASK-3 procenjuje prekretnice u razvoju dece u pet domena veština: komunikacija, gruba motorika, fina motorika, rešavanje problema i lično-socijalni.
Istraživači su uporedili decu pre i tokom pandemije od 2018. do 2022. i otkrili smanjenje ASK-3 rezultata u domenu veština u komunikaciji (oko 3%), rešavanju problema (oko 2%) i lično-društvenim (oko 2%). Nisu našli nikakve promene u domenu finih ili grubih motoričkih veština.
Kada se posebno posmatraju bebe od 0 do 12 meseci, primećeni su slični skromni efekti, a bilo je samo smanjenja u domenu komunikacije (oko 3%) i domenu rešavanja problema (oko 2%).
„Mislili smo da je moguće da dojenčad iskusi manji uticaj od starije dece, s obzirom na to da su mnogi staratelji možda provodili više vremena kod kuće sa svojom vrlo malom decom“, kaže Džonson. „Ali smo generalno videli iste stvari kod beba kao i kod starije dece.“
Takođe, s obzirom na povećanje brige i stresa roditelja i staratelja, istraživači su istraživali da li su roditelji i staratelji prijavili više briga o svom detetu tokom pandemije, bez obzira na prekretnicu, i otkrili da su brige za njihovo dete tek neznatno porasle tokom pandemije, u poređenju sa pre. pandemije.
Dok istraživači kažu da su nalazi ohrabrujući, oni dodaju da su implikacije na dugoročni razvoj dece ostale nejasne.
„Za nas je važno da nastavimo da pazimo na decu svih uzrasta u smislu razvoja, kako bismo mogli da razumemo da li ove promene imaju dugoročne implikacije na decu ili se pojavljuju novi izazovi kako deca stare“, kaže Džonson.
Džonson i njen tim istraživača veruju da će rezultati njihove studije pomoći u planiranju budućih kriza javnog zdravlja, kao i da će pokazati važnost jačanja kliničke infrastrukture preopterećenih zdravstvenih sistema u SAD, posebno pedijatara koji se bave razvojnim ponašanjem, koji su posebno obučeni da procenjuju i tretiraju probleme u razvoju. Ovi resursi će biti od suštinskog značaja za odgovor na razvojne potrebe dece sada i u budućnosti.
Istraživači su upozorili da studija nije uzela u obzir neke varijable koje bi mogle promeniti nalaze, kao što su prenatalna zloupotreba supstanci i druga zdravstvena stanja. Pored toga, beba rođena prevremeno rođena su isključena iz studije, što može potceniti uticaje na razvoj ove podgrupe.
Istraživači takođe ne mogu isključiti „pristrasnost izbora“ među zdravstvenim radnicima koji učestvuju u CHADIS-u, a nije bilo grupe za poređenje dece koja nisu bila izložena ograničenjima pandemije COVID-19.
