Nar, poznat po svom bogatom sadržaju fenola, istražen je zbog svog potencijala kao prirodnih antimikrobnih sredstava. Istraživanje se fokusira na koru koja sadrži visoku koncentraciju ovih korisnih jedinjenja i predstavlja značajan deo biomase voća. Studija predstavlja multivarijantni pristup za skrining različitih sorti nara zbog njihovih antimikrobnih i antibiofilmskih aktivnosti.
Kao doprinos oblasti prirodnih antimikrobnih sredstava, tim istraživača na čelu sa Amirom Salim sproveo je sveobuhvatnu analizu antimikrobnih svojstava ekstrakta kore nara. Studija, objavljena u Journal of Bioresources and Bioproducts, procenila je sedam sorti Punica granatum uzgajanih na Sardiniji, u Italiji, zbog njihovog sadržaja fenola i sposobnosti da se bore protiv različitih sojeva bakterija i gljivica.
U istraživanju je korišćena multivarijantna statistička metoda, Ortogonalne projekcije na diskriminantnu analizu latentnih struktura (OPLS-DA), da bi se okarakterisao hemijski sastav ekstrakta kore nara (PPE). Antimikrobna aktivnost ovih ekstrakata testirana je protiv niza bakterijskih sojeva, uključujući Staphilococcus aureus i Listeria monocitogenes, za koje se zna da izazivaju teške infekcije kod ljudi.
Rezultati su pokazali da su PPE pokazali značajnu antimikrobnu aktivnost, posebno protiv gram-pozitivnih vrsta. Posebno su ekstrakti iz tri varijante Mollar de Elche, Primosole i Sassari pokazali najveću antimikrobnu moć, sa sposobnošću da smanje aktivnost biofilma za preko 70% u koncentracijama između 0,19 do 1,50 mg/mL. Studija je takođe utvrdila pozitivnu korelaciju između antimikrobne aktivnosti i sadržaja punikalagina, flavonoida i hlorogenske kiseline u ekstraktima.
Pored svojih antimikrobnih svojstava, PPE su takođe pokazale nisku osetljivost na probiotske sojeve La. casei i Li. reuteri, što ukazuje na njihovu potencijalnu upotrebu u prehrambenoj industriji bez ometanja korisnih bakterija.
Studija se završava naglašavanjem potencijala ekstrakta kore nara kao održivog i prirodnog izvora antimikrobnih sredstava, usklađujući se sa principima cirkularne ekonomije prenamjenom poljoprivrednog nusproizvoda.
Nalazi predlažu obećavajući pravac za razvoj antimikrobnih proizvoda biljnog porekla kao alternative sintetičkim jedinjenjima, nudeći nove mogućnosti za poljoprivredni i farmaceutski sektor.