Klima koja se menja može biti povezana sa rastućom smrću i invalidnošću od moždanog udara u regionima širom sveta, prema studiji objavljenoj u onlajn izdanju časopisa Neurologija od 10. aprila 2024.
Istraživači su tokom tri decenije otkrili da su neoptimalne temperature, one iznad ili ispod temperatura koje su povezane sa najnižim stopama smrtnosti, sve više povezane sa smrću i invalidnošću usled moždanog udara. Studija ne dokazuje da klimatske promene izazivaju moždani udar. Prikazuje samo asocijaciju. Studija takođe nije ispitivala druge faktore rizika kao što su visok krvni pritisak i visok nivo holesterola.
Istraživači su otkrili da je većina ovih moždanih udara nastala zbog nižih temperatura od optimalnih, ali su takođe otkrili povećanje moždanih udara vezano za temperature koje su veće od optimalnih. Sa nižim temperaturama, krvni sudovi osobe se mogu suziti, povećavajući krvni pritisak. Visok krvni pritisak je faktor rizika za moždani udar. Više temperature mogu izazvati dehidraciju, uticati na nivo holesterola i dovesti do sporijeg protoka krvi, faktora koji takođe mogu dovesti do moždanog udara.
„Dramatične promene temperature poslednjih godina uticale su na zdravlje ljudi i izazvale široku zabrinutost“, rekao je autor studije dr Kvan Čeng, sa Centralnog južnog univerziteta bolnice Ksiangia u Čangši, Kina. „Naša studija je otkrila da ove promenljive temperature mogu povećati teret moždanog udara širom sveta, posebno u starijoj populaciji i područjima sa većim disparitetima u zdravstvenoj zaštiti.“
Za studiju, istraživači su pregledali 30 godina zdravstvene kartone za više od 200 zemalja i teritorija. Ispitivali su broj smrtnih slučajeva od moždanog udara i teret invaliditeta uzrokovanog moždanim udarom usled neoptimalnih temperatura.
Zatim su podelili podatke da pogledaju različite regione, zemlje i teritorije. Takođe su posmatrali starosne grupe i pol.
U 2019. godini bilo je 521.031 smrtnih slučajeva od moždanog udara povezanih sa neoptimalnim temperaturama. Takođe je bilo 9,4 miliona godina života prilagođenih invalidnosti zbog moždanog udara povezanog sa neoptimalnim temperaturama. Godine života prilagođene invalidnosti su broj godina života izgubljenih zbog prerane smrti i godina proživljenih sa bolešću.
Gledajući niske temperature u poređenju sa visokim temperaturama, otkrili su da je 474.002 od ukupnog broja smrtnih slučajeva povezano sa niskim temperaturama.
Istraživači su otkrili da je stopa smrti od moždanog udara usled temperaturnih promena za muške učesnike bila 7,7 na 100.000 u poređenju sa 5,9 na 100.000 za žene.
Kada se posmatraju regioni, centralna Azija je imala najveću stopu smrtnosti od moždanog udara povezanog sa neoptimalnim temperaturama sa 18 na 100.000. Na nacionalnom nivou, Severna Makedonija je imala najveću stopu smrtnosti sa 33 na 100.000.
„Potrebno je više istraživanja da bi se utvrdio uticaj promene temperature na moždani udar i da se ciljaju rešenja za rešavanje zdravstvenih nejednakosti“, rekao je Čeng. „Buduća istraživanja bi trebalo da imaju za cilj smanjenje ove pretnje pronalaženjem efikasnih zdravstvenih politika koje se bave potencijalnim uzrocima klimatskih promena, kao što su sagorevanje fosilnih goriva, krčenje šuma i industrijski procesi.“
