Studija koju su vodili istraživači Saveta za medicinska istraživanja (MRC) identifikovala je genetske varijante u dva gena koji imaju neke od najvećih uticaja na rizik od gojaznosti otkriven do sada.
Otkriće retkih varijanti u genima BSN i APBA1 su neki od prvih identifikovanih gena povezanih sa gojaznošću za koje se povećan rizik od gojaznosti ne primećuje sve do odraslog doba.
Studiju, objavljenu u Nature Genetics, vodili su istraživači iz Jedinice za epidemiologiju MRC-a i Jedinice za metaboličke bolesti MRC-a na Institutu za nauku o metabolizmu, oba sa sedištem na Univerzitetu u Kembridžu.
Istraživači su koristili UK Biobank i druge podatke da bi izvršili sekvencioniranje celog egzoma indeksa telesne mase (BMI) kod preko 500.000 pojedinaca.
Otkrili su da genetske varijante gena BSN, takođe poznatog kao Fagot, mogu povećati rizik od gojaznosti čak šest puta, a takođe su povezane sa povećanim rizikom od bezalkoholne bolesti masne jetre i dijabetesa tipa 2.
Utvrđeno je da varijante gena za fagot utiču na 1 od 6.500 odraslih, tako da mogu uticati na oko 10.000 ljudi u Velikoj Britaniji.
Gojaznost je glavni problem javnog zdravlja jer je značajan faktor rizika za druge ozbiljne bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i dijabetes tipa 2, ali genetski razlozi zbog kojih su neki ljudi skloniji debljanju nisu u potpunosti shvaćeni.
Prethodno istraživanje je identifikovalo nekoliko varijanti gena povezanih sa gojaznošću koje daju velike efekte iz detinjstva, delujući kroz leptin-melanokortin put u mozgu, koji igra ključnu ulogu u regulaciji apetita.
Međutim, dok i BSN i APBA1 kodiraju proteine pronađene u mozgu, trenutno nije poznato da su uključeni u put leptin-melanokortin. Pored toga, za razliku od prethodno identifikovanih gena za gojaznost, varijante u BSN i APBA1 nisu povezane sa gojaznošću u detinjstvu.
Ovo je navelo istraživače da veruju da su možda otkrili novi biološki mehanizam za gojaznost, drugačiji od onih koje već poznajemo za prethodno identifikovane varijante gena za gojaznost.
Na osnovu objavljenih istraživanja i laboratorijskih studija koje izveštavaju u ovom radu, a koje ukazuju na to da BSN i APBA1 igraju ulogu u prenosu signala između moždanih ćelija, istraživači sugerišu da neurodegeneracija povezana sa godinama može uticati na kontrolu apetita.
Profesor Džon Peri, autor studije i istraživač MRC-a na Univerzitetu u Kembridžu, rekao je: „Ovi nalazi predstavljaju još jedan primer moći genetskih studija velikih razmera ljudske populacije da poboljšaju naše razumevanje biološke osnove bolesti. Genetske varijante koje mi identifikuju u BSN-u daju neke od najvećih efekata na gojaznost, dijabetes tipa 2 i bolest masne jetre uočene do danas i ističu novi biološki mehanizam koji reguliše kontrolu apetita.“
Dostupnost velikih baza podataka kao što je UK Biobank je omogućila istraživačima da traže retke varijante gena koje mogu biti odgovorne za stanja uključujući gojaznost.
Za ovu studiju, istraživači su blisko sarađivali sa AstraZenecom kako bi replicirali svoje nalaze u postojećim kohortama koristeći genetske podatke pojedinaca iz Pakistana i Meksika. Ovo je važno jer istraživači sada mogu primeniti svoja otkrića izvan pojedinaca evropskog porekla.
Ako istraživači mogu bolje razumeti neuronsku biologiju gojaznosti, to bi moglo predstavljati više potencijalnih ciljeva lekova za lečenje gojaznosti u budućnosti.
Dr Slave Petrovski, potpredsednik Centra za istraživanje genomike u AstraZeneci, rekao je: „Rigorozne studije velikih razmera, poput ove, ubrzavaju tempo kojim otkrivamo nove uvide u biologiju ljudskih bolesti. Saradnjom širom akademske zajednice i industrije, koristeći globalne skupove podataka za validaciju i širenje genomskog pristupa medicini, nastavićemo da poboljšavamo naše razumevanje bolesti – za dobrobit pacijenata.“
Profesor Giles Ieo, autor studije sa sedištem u Jedinici za metaboličke bolesti MRC-a, dodao je: „Identifikovali smo dva gena sa varijantama koje imaju najdublji uticaj na rizik od gojaznosti na nivou populacije koji smo ikada videli, ali što je možda još važnije da varijacije u Fagotu su povezane sa početkom odraslih, a ne sa gojaznošću u detinjstvu. Stoga nam ovi nalazi daju novu procenu odnosa između genetike, neurorazvoja i gojaznosti.“
