Gugl je pristao da izbriše ogromnu količinu podataka pretrage kako bi rešio tužbu da je pratio milione američkih korisnika koji su mislili da privatno pretražuju internet.
Ako sudija odobri predloženo poravnanje podneto u ponedeljak u saveznom sudu u San Francisku, Google mora da „izbriše i/ili popravi milijarde zapisa podataka“ povezanih sa ljudima koji koriste anonimni režim pregledača Chrome, prema sudskim dokumentima.
„Ova nagodba je istorijski korak u zahtevu od dominantnih tehnoloških kompanija da budu iskrene u svojim predstavljanjima korisnicima o tome kako kompanije prikupljaju i koriste korisničke podatke, kao i da izbrišu i popravljaju prikupljene podatke“, rekao je advokat Dejvid Bojs u podnesku.
Saslušanje je zakazano za 30. jul pred sudijom Ivon Gonzales Rodžers, koja treba da odluči da li da odobri sporazum koji bi omogućio Guglu da izbegne suđenje u tužbi za grupnu tužbu.
Poravnanjem se traži da se ne plaća novčana šteta, ali ostavlja mogućnost korisnicima Chrome-a koji smatraju da im je učinjena nepravda da tuže Google odvojeno kako bi dobili novac.
Tužba prvobitno podneta u junu 2020. tražila je odštetu od najmanje 5 milijardi dolara.
„Zadovoljstvo nam je što smo rešili ovu tužbu, za koju smo oduvek verovali da je beznačajna“, rekao je portparol Gugla Horhe Kastaneda u saopštenju.
„Srećni smo što izbrišemo stare tehničke podatke koji nikada nisu bili povezani sa pojedincem i nikada nisu korišćeni za bilo kakav oblik personalizacije.
Predmet tužbe bio je „Inkognito režim“ u Chrome pretraživaču za koji su tužioci rekli da je korisnicima dao lažni osećaj da tehnološka firma iz Silicijumske doline ne prati ono što surfuju na mreži.
Ali interni Google-ovi e-poruci koji su izneti u tužbi pokazali su da korisnike koji koriste anonimni režim prati veliki pretraživač i oglašavanje za merenje veb saobraćaja i prodaju oglasa.
U tužbi, podnetoj kalifornijskom sudu, tvrdi se da su Guglovi postupci narušili privatnost korisnika namerno ih obmanuvši opcijom bez arhiviranja.
U prvobitnoj žalbi se navodi da je Guglu dato „moć da sazna intimne detalje o životima, interesima i korišćenju interneta pojedinaca“.
„Gugl je od sebe napravio neuračunljivu riznicu informacija tako detaljnih i opsežnih da to Džordž Orvel nikada nije mogao ni da sanja“, dodaje se.
Rešenje zahteva od Google-a da u narednih pet godina podrazumevano blokira „kolačiće“ za praćenje trećih strana u režimu bez arhiviranja.
Kolačići treće strane su male datoteke koje se koriste za ciljano oglašavanje praćenjem veb navigacije i postavljaju ih posećene veb lokacije, a ne sam pretraživač.
Google je ranije ove godine počeo da ograničava kolačiće trećih strana za neke korisnike svog Chrome pretraživača, što je prvi korak ka konačnom napuštanju datoteka koje su izazvale zabrinutost za privatnost.
Gugl je u januaru 2020. najavio da će početi da eliminiše kolačiće trećih strana u roku od dve godine, ali je početak nekoliko puta odlagan zbog protivljenja izdavača veb medija.
Kolačići su nedavno podvrgnuti većoj regulativi, uključujući Opštu uredbu o zaštiti podataka Evropske unije uvedenu 2016. godine, kao i propise u Kaliforniji.