Dvogodišnji razgovori sa ciljem postizanja značajnog globalnog sporazuma o suočavanju sa budućim pandemijama nisu uspeli da zaključe dogovor na vreme u četvrtak, i biće ponovo započeti sledećeg meseca za poslednji korak.
Oštećene COVID-19, koji je uništio ekonomije, preokrenuo društva, osakatio zdravstvene sisteme i ubio milione, zemlje pokušavaju da sklope međunarodni sporazum o prevenciji pandemije, spremnosti i odgovoru.
Ali dok se u velikoj meri slažu oko principa šta treba učiniti kada udari sledeća pandemija, nacije se još uvek ne slažu oko toga koliko su daleko spremne da odu da bi te ideje pretvorile u obavezujuće obaveze.
Deveta i navodno poslednja dvonedeljna runda pregovora stoga je završena u četvrtak bez ikakvog pomaka.
„Niste daleko od sklapanja sporazuma“, rekao je šef Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus zemljama dok su pregovori završavali u sedištu SZO u Ženevi.
„Uvek održavam nadu živom i nadam se da ćete i vi.
„Sporazum je instrument koji spašava živote, a ne samo komad papira“, dodao je on.
„Ona ima moć da transformiše naš kolektivni odgovor na buduće pandemije, da zaštiti živote i da zaštiti dobrobit zajednica.“
On je pozvao nacije da rade na postizanju konačnog sporazuma do kraja maja.
Poziv na hrabrost
Imajući u vidu da bi pandemija mogla da pogodi u bilo kom trenutku, plan je bio da se na ovim razgovorima finalizuje sporazum, kako bi ga 194 zemlje članice SZO mogle da odobre na njihovoj godišnjoj skupštini, koja počinje 27. maja.
Umesto toga, novi razgovori će trajati od 29. aprila do 10. maja.
Biro Međuvladinog pregovaračkog tela koji vodi razgovore izradiće novi nacrt teksta najkasnije do 18. aprila i raditi na finalizaciji razgovora do 5. maja.
Sadašnji nacrt je sa 30 stranica narastao na skoro 100, sa predloženim amandmanima. Neki učesnici žele da INB to smanji na 20 stranica.
„Prosto je predugo“, rekao je jedan zapadni diplomata.
„Previše je detaljno i preširoko. Dogovoriti se na 30 stranica sa takvim nivoom neizvesnosti za tako kratko vreme je nemoguće.“
Grupe za kampanju upozorile su da bi pritisak da se postigne sporazum mogao dovesti do razvodnjenog teksta koji malo čini da svet bude bezbedniji nego što je bio pre pandemije COVID-19.
K. M. Gopakumar, viši istraživač nevladine organizacije Trećeg sveta, rekao je za AFP da će novi tekst verovatno biti lakši dokument, koji bi mogao biti dodat u kasnijoj fazi.
„Oni su se spustili sa punopravnog sporazuma na mnogo sažetiji dokument“, rekao je on u štabu SZO.
„To je vežba za očuvanje lica od sada, jer oni očajnički žele da sve završe do maja.“
Glavna sporna pitanja uključuju zajednički pristup patogenima u nastajanju, bolju prevenciju i praćenje izbijanja bolesti, pouzdano finansiranje i prenos tehnologije za borbu protiv pandemije u siromašnije zemlje.
Na kraju, razgovori su došli do kršenja ravnoteže između bogatijih i siromašnijih nacija.
Bogatije države žele trenutnu razmenu informacija o novim i novim patogenima sa potencijalom pandemije, kao i stroge — i skupe — obaveze pripravnosti za sve zemlje.
Zauzvrat, zemlje u razvoju žele vodonepropusni jezik o transferu tehnologije i jednak pristup vakcinama, testovima i tretmanima.
