Sporazum o vojnoj saradnji sa Vašingtonom ograničava suverenitet Helsinkija, saopštilo je u četvrtak finsko ministarstvo spoljnih poslova, navodeći da će za njegovu ratifikaciju stoga biti potrebna dvotrećinska većina u parlamentu.
Finska je pristupila NATO-u u aprilu 2023. godine, napuštajući decenijama dugu politiku neutralnosti. Skoro odmah je započela pregovore o Sporazumu o saradnji u oblasti odbrane (DCA) sa SAD, a potpisala ga je prošlog decembra.
Osnovana je radna grupa koju predvodi Ministarstvo spoljnih poslova za izradu nacrta protokola o ratifikaciji. Oni su u četvrtak zvanično poslati parlamentu na komentare, saopštilo je ministarstvo.
„Radna grupa zaključuje da bi DCA ograničio suverenitet Finske, zbog čega bi za prihvatanje sporazuma od strane parlamenta bila potrebna dvotrećinska većina datih glasova“, navodi se u saopštenju ministarstva. Parlament ima rok za izjašnjavanje o nacrtu predloga do 12. maja.
DCA daje američkoj vojsci pristup 15 vojnih baza u Finskoj i dozvoljava raspoređivanje vojne opreme i zaliha na finskoj teritoriji, kao i slobodno kretanje američkih aviona, brodova i vozila. Posebnu pravnu zaštitu dobili bi i pripadnici američke vojske i objekti koje koriste.
Kada je potpisan DCA, finski ministar odbrane Anti Hakanen rekao je da je to „garancija najveće svetske vojne sile da će nas braniti“.
Ruski predsednik Vladimir Putin je odgovorio rekavši da je Helsinki ranije imao srdačne odnose sa Moskvom i da nije imao nikakvih sporova, teritorijalnih ili drugih, ali je ipak odlučio da stane na stranu bloka predvođenog SAD.
„Nije bilo problema. Sada će biti“, rekao je Putin u decembru. „Sada ćemo stvoriti Lenjingradski vojni okrug i tamo skoncentrisati određene vojne jedinice.