Oko 16 odsto dece uzrasta od 11 do 15 godina bilo je zlostavljano putem interneta 2022. godine, u odnosu na 13 odsto pre četiri godine, navodi se u izveštaju SZO za Evropu koji pokriva 44 zemlje u sredu.
„Ovaj izveštaj je poziv na buđenje za sve nas da se pozabavimo maltretiranjem i nasiljem, kad god i gde god da se desi“, rekao je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge u saopštenju.
Prema studiji pod nazivom „Zdravstveno ponašanje dece školskog uzrasta“, 15 odsto dečaka i 16 odsto devojčica izjavilo je da su bili maltretirani najmanje jednom u poslednjih nekoliko meseci.
Agencija UN je istakla da je pandemija promenila način na koji se adolescenti ponašaju jedni prema drugima.
„Virtuelni oblici vršnjačkog nasilja postali su posebno relevantni od početka pandemije COVID-19, kada je svet mladih postao sve virtuelniji tokom vremena izolacije“, navodi se u izveštaju.
Ostalo maltretiranje je uglavnom ostalo stabilno uz samo blagi porast.
Jedanaest procenata dečaka i devojčica izjavilo je da su bili maltretirani u školi najmanje dva ili tri puta mesečno u poslednjih nekoliko meseci, u poređenju sa 10 procenata pre četiri godine.
Najveći nivo maltretiranja preko interneta iskusili su dečaci u Bugarskoj, Litvaniji, Moldaviji i Poljskoj, dok je najniži nivo zabeležen u Španiji, saopštila je SZO bez davanja detaljnih podataka.
„S obzirom da mladi ljudi provode do šest sati onlajn svakog dana, čak i male promene u stopama maltretiranja i nasilja mogu imati duboke implikacije na zdravlje i dobrobit hiljada ljudi“, rekao je Kluge.
Jedan od osam adolescenata je priznao da je maltretirao druge putem interneta, što je povećanje od tri procentna poena u odnosu na 2018, navodi se u izveštaju.
Broj adolescenata koji su učestvovali u fizičkoj borbi u međuvremenu je ostao stabilan tokom četvorogodišnjeg perioda i iznosi 10 procenata—14 procenata za dečake i šest procenata za devojčice.
Studija je zasnovana na podacima od 279.000 dece i adolescenata iz 44 zemlje širom Evrope, Centralne Azije i Kanade.
U većini mesta, sajber maltretiranje je dostiglo vrhunac kada su deca imala 11 godina za dečake i 13 za devojčice.
Socioekonomski status roditelja nije imao mnogo razlike u ponašanju dece, navodi se u izveštaju.
Kanada je, međutim, bila izuzetak, gde je veća verovatnoća da će mladići sa manje prednosti doživeti maltretiranje.
Tamo je 27 odsto devojčica koje pripadaju 20 odsto najimućnijih porodica reklo da su bile izložene maltretiranju u školi, u poređenju sa 21 odsto devojčica među 20 odsto najimućnijih porodica.
Napominjući da je problem široko rasprostranjen, u izveštaju se poziva na veće napore da se poveća svest.
„Potrebno je više ulaganja u praćenje različitih oblika vršnjačkog nasilja“, navodi se u saopštenju.
„Takođe, postoji hitna potreba da se mladi ljudi, porodice i škole edukuju o oblicima maltretiranja putem interneta i njegovim implikacijama, uz regulisanje platformi društvenih medija kako bi se ograničila izloženost sajber maltretiranju“, zaključuje se.
