Svake godine 10 miliona ljudi oboli od tuberkuloze. Iako se bolest može sprečiti i izlečiti, svake godine ubije 1,5 miliona ljudi, što je čini najsmrtonosnijom zaraznom bolešću na svetu. Preko 25% ovih smrtnih slučajeva dešava se u afričkim zemljama. Svetska zdravstvena organizacija razvila je strategiju za smanjenje smrtnosti od tuberkuloze za 95% do 2035. godine. To je monumentalan zadatak. Ali, specijalista za globalno zdravlje i zarazne bolesti Tom Niirenda kaže zdravstvenoj urednici Nadin Dreier da ima osnova za nadu.
Tuberkuloza je bolest siromaštva. Uspeva u lošim životnim uslovima i prenaseljenosti. To je respiratorna bolest i širi se vazduhom kada ljudi kašlju, kijaju ili pljuju. Žrtve treba samo da udahnu nekoliko klica da bi se zarazile.
Godine 1882, kada je eminentni nemački naučnik Robert Koh otkrio Micobacterium tuberculosis, mikrob koji izaziva tuberkulozu, bolest je izazvala šokove širom sveta jer je ubijala i bogate i siromašne.
Tada je jedna od sedma osoba u SAD i Evropi umrla od „bele kuge“.
Industrijska revolucija je rezultirala urbanizacijom siromašnih, koji su bili primorani da žive u prenaseljenim, bednim uslovima.
Uslovi stanovanja su se poboljšali i do trenutka kada su otkriveni efikasni antibiotski tretmani 1940-ih, stopa TB na zapadu je opala.
U siromašnim zemljama začarani krug siromaštva i bolesti otežava eliminaciju TB. Siromaštvo dovodi do lošeg zdravlja i nezaposlenosti. Nezaposlenost dovodi do siromaštva i lošeg zdravlja.
Međutim, postignut je napredak u borbi protiv tuberkuloze u nekoliko afričkih zemalja.
Prošle godine SZO je izvestila da je sedam afričkih zemalja — Esvatini, Kenija, Mozambik, Južni Sudan, Togo, Uganda i Zambija — smanjilo smrtnost od tuberkuloze za trećinu od 2015.
Kancelarija SZO za Afriku identifikovala je nekoliko zajedničkih strategija, koje sve mogu da koriste druge zemlje na kontinentu i drugde u svetu.
Kao ljudska bića, možemo učiniti stvari mogućim koristeći sopstvene zajednice. Imamo mnogo rešenja.
Dugi niz godina bilo je potrebno tri dana da se dijagnostikuje pacijenti sa TB. Tri razmaza sputuma su pregledana pod mikroskopom da bi se potvrdila dijagnoza.
Zatim, 2001. godine, došlo je do serije napada antraksom na američku poštansku službu. Spore antraksa u prahu su namerno stavljene u pisma koja su slana poštom preko američkog poštanskog sistema. Dvadeset dve osobe, uključujući 12 rukovaoca poštom, dobile su antraks, a pet je umrlo.
Molekularna tehnologija razvijena za otkrivanje antraksa revolucionirala je dijagnozu tuberkuloze.
GeneKspert sistem, lansiran 2003. godine, bio je u središtu detekcije bioloških opasnosti za Poštansku službu Sjedinjenih Država.
SZO je 2010. dala zeleno svetlo da se GeneKspert koristi za dijagnostikovanje tuberkuloze.
GeneKspert test može da dijagnostikuje pacijente za sat vremena. Uzorak sputuma se uzima od pacijenta sa sumnjom na TB. Sputum se pomeša sa reagensom i kertridž koji sadrži ovu smešu se stavlja u GeneKspert mašinu.
Sva obrada od ove tačke je potpuno automatizovana.
Ovo je bio prvi veliki napredak u dijagnostici tuberkuloze od kada je mikroskopija razmaza sputuma razvijena pre više od 100 godina.
Još jedan veliki napredak je to što smo prvi put u jednom veku bliže efikasnoj vakcini.
BCG vakcina protiv tuberkuloze se koristi već 100 godina. U velikoj meri je efikasan za decu mlađu od pet godina, ali manje kod starijih ljudi i ne može se koristiti kod pacijenata koji imaju određena medicinska stanja.
Pojava oblika tuberkuloze otpornih na više lekova povećala je hitnost razvoja efikasne vakcine.
Trenutno je 17 kandidata za vakcinu u različitim fazama kliničkih ispitivanja.
Jedna od njih je eksperimentalna vakcina M72. Ispitivanje vakcine u kasnoj fazi sprovodi se u Južnoj Africi, Zambiji, Malaviju, Mozambiku, Keniji, Indoneziji i Vijetnamu. U suđenju, koje će trajati pet godina, učestvovaće ukupno 20.000 volontera.
Medicinski napredak je suštinsko sredstvo za borbu protiv tuberkuloze, ali bez borbe protiv siromaštva ova razorna bolest će ostati sa nama.
