Kako se povezati na internet dok letite brzinom većom od 800 kilometara na sat? Kako kuvati i pripremati tople napitke na velikoj nadmorskoj visini? Kako radi WC u avionu na visini od 12.000 metara?
To su stvari o kojima putnici u avionu retko razmišljaju, ali su svakodnevne stvari u avio-saobraćaju. Što je svaka od njih češća, to ju je teže izvesti u vazduhu, piše index.hr .
Al St. Germain, vazduhoplovni konsultant koji je radio za vazduhoplovne kompanije uključujući američku Deltu i United, tvrdi je da je prilično fascinantno kako funkcionišu različiti segmenti aviona.
„Kada pogledate gotovo sve u avionu, shvatite koliko je potrebno, iz inženjerske perspektive, čak i da se dobije obrok. Sve je dvostruko teže u avionu nego na zemlji“, rekao je za CNN.
Upotreba vode za ispiranje avionskog WC-a je zabranjena zbog ograničenja težine aviona. Umesto toga koristi se vazduh. Naime, za ispiranje se koristi diferencijalni vazdušni pritisak koji je patentirao Džejms Kemper 1975. godine. WC kontejneri za fekalije obično se nalaze u zadnjem delu aviona, a ponekad i u prednjem.
Kada se pritisne dugme za ispiranje, otvara se ventil na dnu WC šolje koji ga povezuje s cevi koja se nalazi ispod šolje. Navedena cev i posuda za fekalije su pod pritiskom, što znači da se prilikom otvaranja ventila stvara vakuum koji povlači ono što se nalazi u wc šolji.
„To je poput usisavača. Kada pritisnete dugme, ventil se otvara. Čim se ventil otvori, povuče sve što je u šolji“, rekao je britanski aeronautički inženjer Nigel Džons.
Prema njegovim rečima, vakuumski efekat postoji neprekidno dok avion leti, ali se ne čuje dok se ventil ne otvori.
Međutim, kada je avion na zemlji, nema diferencijalnog pritiska, što znači da ispiranje čaše pokreće pumpa koja stvara vakuum u kontejneru. Uzletanjem aviona diferencijalni pritisak raste, prirodno se stvara vakuum i pumpa prestaje da radi. Džons je primetio da su WC šolje obložene teflonom, što znači da se na njih ništa ne lepi jer diferencijalni pritisak vrlo brzo sve povuče.
Naravno, kontejnere napunjene izmetom treba isprazniti, a pražnjenje sledi nakon sletanja aviona. To je proces star 50 godina, ali i u tom segmentu se granice pomeraju. Naime, te je granice pomerio Jamco, japanska kompanija s 50 posto udela na tržištu avionskih toaleta. Jamco proizvodi ugradive bidee za osam vazduhoplovnih kompanija i prvi je napravio higijenske beskontaktne ispirače i slavine, na avionu Boing 787.
Plavi led je naziv za slučajno ispuštanje otpadne vode iz aviona. Džons je naglasio da nikada nije bilo namernog ispuštanja otpadnih voda. Ali kada dođe do curenja u ispustnoj cevi, svaka tečnost koja izađe iz kontejnera automatski se smrzava jer su temperature vazduha znatno ispod nule.
To se često događalo sve do 1980-ih, kada je bilo zabranjeno poletanje aviona ako je bilo curenja u WC sistemu. Međutim, incidenti se i dalje dešavaju. Tako je 2021. stanovnik u blizini londonskog aerodroma Hitrou poprskan izmetom iz aviona. To se dogodilo jer je avion bio blizu zemlje, tj. nije bio na visini gde je temperatura bila niska.
Džons je istakao da su ponekad potrebni dani da se popravi WC jer ima složen sistem za vodu, a to može da rezultira prizemljenjem aviona dok se problem ne reši.
Neki su nezadovoljni koliko je vremena potrebno da dobiju topli obrok u avionu. Ali treba podsetiti da se ovi obroci pripremaju u metalnoj cevi, u avionu koji se kreće na visini od 12.000 metara. Priprema obroka u avionu složen je proces sa strogim higijenskim propisima. Obroke pripremaju ketering kompanije koje inače rade i pripremaju obroke na aerodromima pre nego što budu dostavljeni u avion.
Čini se jednostavno sve do trenutka kada treba da podgrejete svu tu hranu. Takođe, hrana za duge letove često se zamrzava. Džons je istakao da većina avionskih rerni može koristiti konvekciju ili paru za granje, i mogu se koristiti za 40 ili 50 obroka odjednom. Podsetio je da u jednom velikom avionu može biti između 10 i 12 rerni. Tokom noći, kada je avion prizemljen, proverava se jesu li rerne uključene. Kad avion poleti, potpuno su isključene.
„Avionu je potrebna puna snagu motora za poletanje. Zato se rerne ne uključuju. Kada avion dostigne određenu visinu, tada se one mogu uključiti“, objasnio je Džons. Uređaji za hlađenje su na drugom strujnom kolu pa se nikada ne isključuju. Inače bi to bio recept za trovanje hranom.
Jesu li vam ikada savetovali da ne pijete čaj ili kafu dok ste u avionu? Pitanje je koliko je taj savet utemeljen. Naime, voda u avionu za pripremu toplih napitaka nije flaširana, već voda iz rezervoara, koja se koristi za celu letelicu – od WC-a do kuhinje.
Džons je istakao da se za pripremu čaja ili kafe koristi voda koja je zagrejana do tačke u kojoj su sve bakterije ubijene. Osim toga, voda se tretira pre nego što uđe u rezervoar. Na primer, voda u Boeingu 787 tretirana je ultraljubičastim svetlom.
Mnogi ljudi pristup internetu uzimaju zdravo za gotovo. Ali koliko je lako održavati internet vezu dok putujete vazduhom brzinom od 800 kilometara na sat?
„To je prilično jednostavna tehnologija. Na vrhu aviona nalazi se antena koja je uvek povezana sa satelitima koji su u geostacionarnom luku“, objasnio je Don Buchman, izvršni direktor kompanije Viasat, koja osigurava Wi-Fi internet za gotovo 10.000 letova dnevno.
Ali ima to inženjersku pozadinu. Avioni s Viasat Wi-Fi primaju signale sa satelita 36.000 kilometara iznad Zemlje, koji su smešteni uz ekvator. Potrebno je između mesec dana i pola godine da sateliti budu u geostacionarnom luku ili orbiti. Kada su sateliti u geostacionarnom luku, mogu pokriti trećinu Zemlje. Primera radi, ako bi leteli oko sveta, bila bi vam potrebna tri satelita, a Viasat ih ima 18.
Buchman je izjavio da putnici retko primećuju kada avionska antena izgubi vezu s jednim satelitom i spoji se na drugi satelit. Kako je rekao, to je vidljivo kada se dugo prekida ili uspostavlja veza, što se događa kada su sateliti udaljeniji. Internet brzine tokom leta mogu da dostignu više od 100 megabita u sekundi, ali putnici obično imaju brzine od 20 do 40 megabita u sekundi.
Podsetio je kako je ova brzina dovoljna za gledanje filmova i serija na Netflixu. I dok se Wi-Fi povezanost danas podrazumeva, ona postoji zadnjih 20 godina, počevši s iPhoneom kao uređajem za koji Buchman kaže da je promenio sve.
Snabdevanje svežim vazduhom u avionim još je jedno ključno pitanje. Naime, u avionima se koriste HEPA filteri, a HEPA je akronim engleskih reči, tj. skraćenica za „visoko efikasno zadržavanje čestica“. Osim što su standardni u avionima, ovi filteri se koriste i u operacionim salama.
Prema američkoj Agenciji za zaštitu životne sredine (EPA), ovi filteri mogu ukloniti najmanje 99.7 posto prašine, buđi, bakterija i svih ostalih čestica u vazduhi veličine samo 0.3 mikrona.
Džons je istakao da se u prošlosti vazduh dovodio u avion iz avionskih motora i da se morao hladiti klima-uređajima. Međutim, kod novijih aviona, poput Boinga 787, to nije slučaj.
Umesto toga, imaju ugrađene kompresore koji uzimaju vazduh spolja, a njega pročišćavaju HEPA filterima. Svaka kabina aviona radi na drugom sistemu, što znači da je moguće sniziti temperaturu u poslovnoj klasi i povisiti je u ekonomskoj klasi ili obrnuto. Ceo sistem je osmišljen kako bi putnicima bilo što udobnije.
