Velike životne promene mogu uticati na ličnost, a pandemija COVID-19 bila je redak veliki životni događaj koji su svi ljudi delili zajedno.
„Ovo je bila zaista jedinstvena prilika da vidimo kako životni događaj koji se dešava na globalnoj sceni celoj populaciji u isto vreme menja ličnost“, rekla je Emili Vilrot, docentka psiholoških nauka i nauka o mozgu u Umetnosti i nauci u Vašingtonu, Univerzitet u Sent Luisu.
Tokom 21 meseca pandemije, Vilrot i kolege su anketirali 500 ljudi različitog porekla, uzrasta i iz različitih regiona širom SAD koristeći test osobina ličnosti „Velikih 5“ koji meri savesnost, ekstraverziju, prijatnost, neurotičnost i otvorenost.
Ono što su otkrili, objavljeno u Biltenu o ličnosti i socijalnoj psihologiji, jeste da su tokom pandemije ljudi postali savesniji, posebno u kasnijim mesecima pandemije. Pored toga, ekstraverzija je opala, iako se na kraju stabilizovala, a ljudi su u proseku ispoljili nešto manje neuroticizma.
Povećanje savesnosti nije bilo iznenađujuće s obzirom na to da su „ljudi zaista morali da se bave savesnim ponašanjem“, kao što su pranje ruku i distanciranje, a kada se ljudi više puta bave ponašanjem, to može dovesti do ukupne promene u toj široj osobini, primetio je Vilrot.
Ekstraverzija, budući da je otvorena i druželjubiva, takođe je opala iz, naizgled očiglednih razloga, ali Vilrot je istakao da izolacija nije jedini faktor u smanjenju ekstravertnosti.
Ekstraverzija i „dobra osećanja“ idu ruku pod ruku, tako da stres pandemije takođe može da bude faktor u prigušivanju odlaznog stava. Drugim rečima, ljudi ne samo da su bili primorani da se izoluju, već su i doživljavali manje pozitivnih emocija, što takođe može smanjiti ekstraverziju.
Smanjenje neuroticizma dogodilo se kasnije tokom pandemije i možda je došlo zato što su ljudi počeli da se prilagođavaju novim normama pandemijskog života. Uprkos gledištu da nas je pandemija učinila mrzovoljnijim i zločestijim, to se nije pokazalo u anketi osobina, jer se „pristojnost“ nije primetno promenila tokom pandemije.
Studija je takođe posmatrala zdravstvene ishode i kako su oni povezani sa osobinama ličnosti, zajedno sa individualnim varijacijama u ovim merama. Dok je u proseku došlo do povećanja savesnosti, to se nije odnosilo na sve.
A oni pojedinci koji nisu videli povećanje u skladu s tim nisu videli koristi. Ljudima koji su napredovali u skali savesnosti takođe je bilo bolje u kasnijim fazama pandemije, kako mentalno tako i fizičko zdravlje.
Ali efekte promene ličnosti može biti teško protumačiti. Poboljšani zdravstveni rezultati za savesnije pojedince mogli bi da odražavaju otpornost te osobe, ili je „sama promena osobine ličnosti možda bila zaštitna i zapravo im je pomogla da održe zdravlje tokom ovog teškog vremena“, rekao je Vilrot.
Povećana savesnost se može isplatiti, a prethodna istraživanja sugerišu da bi promena ličnosti mogla da ostane.
„Kad god imamo ove trajne promene u našem svakodnevnom životu, to će uticati na nas“, rekla je ona.
Iako mnogi aspekti našeg svakodnevnog života sada podsećaju na naše živote pre pandemije, to ne znači da se načini na koje nas je pandemija promenila vraćaju na početnu liniju, dodala je ona.
