U Srbiji je tokom prošle godine zabeleženo nazadovanje demokratije, podrivanje slobode medija i povećano zastrašivanje vlasti tokom izbornog perioda, navodi se u najnovijem izveštaju o demokratiji švedskog Instituta varijacije demokratije (V-dem).
„Izbori 2023. uključivali su zastrašivanje opozicionih kandidata i izbornu prevaru koja je aktuelnu desničarsku vladu na čelu sa potpredsednikom Vlade (Milošem) Vučevićem i njegovu koaliciju oko SNS dovela do nove pobede“, navodi se u izveštaju.
Srbija je već 10 godina u grupi zemalja koje su okarakterisane kao izborne autokratije.
Po indeksu liberalne demokratije Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za tri mesta i sada je na 107. poziciji od 179 zemalja.
U izveštaju „Demokratija pobeđuje i gubi na glasanju“, V-dem navodi da je Srbija primer „dugotrajnog, postepenog nazadovanja“ demokratije, procesa koji je počeo 2009, a koji se nastavlja zbog, između ostalog, „uznemiravanja opozicije, sve većih izbornih nepravilnosti i podrivanja slobode medija“.
Institut je ocenio da je zastrašivanje vlasti u izbornom periodu znatno povećano u 16 autokratizujućih država, uključujući „jednu od zemalja Evrope koja se najviše autokratizovala tokom proteklih decenija, Srbiji“.
U izveštaju se navodi da su Belorusija i Rusija dva istaknuta primera postsovjetske konsolidacije autokratije u regionu istočne Evrope, a da Mađarska i Srbija takođe doprinose ovom trendu poslednjih godina, kao i Hrvatska i Rumunija.
S druge strane, Kosovo, Crna Gora i Severna Makedonija zabeležili su napredak, pa su sve zemlje regiona, osim Srbije, u kategoriji izbornih demokratija.
Po indeksu liberalne demokratije, najbolje je rangirano Kosovo, na 62. mestu, Crna Gora je na 67. mestu, Albanija na 82, Severna Makedonija na 89, a BiH na 92.
Srbija je takođe među zemalja u kojima je zabeležen „visok nivo dezinformacija“, naveo je institut i dodao da se može zaključiti da je širenje dezinformacija jedno od alata koje su koristile autokratizujuće vlasti.
U izveštaju se navodi da u svetu ima 91 demokratija i 88 autokratija, ali da većina svetske poplacije (71 odsto) živi u autokratijama, u odnosu na 48 odsto pre 10 godina.
Najviše ljudi, 44 odsto, živi u izbornim autokratijama, dok u liberalnim ili izbornim demokratijama živi 29 odsto svetskog stanovništva.
Izrael prvi put posle 50 godina nije više u grupi liberalnih demokratija.
Dok se u istočnoj Evropi i južnoj i centralnoj Aziji beleži nazadovanje, Latinska Amerika i Karibi su ostvarili demokratski napredak.
Autokratizacija se, dodaje se u izveštaju, odvija u 42 zemlje, a demokratizacija u 18 država.
Institut je ocenio da je sloboda izražavanja i dalje najteže pogođena komponenta demokratije i da se stanje u toj oblasti prošle godine pogoršalo u 35 zemalja, dok je kvalitet izbora opao u 23 zemlje.
Navodeći da će ove godine izbori biti održani u 60 zemalja, a da se u 31 pogoršalo stanje demokratije, V-dem je istakao da su izbori „kritični događaji“ koji mogu pokrenuti demokratizaciju, omogućiti autokratizaciju ili pomoći stabilizaciji autokratskih režima.
