Za ljude sa epilepsijom otpornom na lekove, posedovanje psa pratioca obučenog za otkrivanje napada i drugih zadataka povezanih sa epilepsijom može smanjiti količinu napada, prema novom istraživanju objavljenom u Neurologiji. Za studiju, istraživači su posmatrali odrasle sa teškom epilepsijom koji nisu mogli da pronađu efikasan tretman za smanjenje napada.
„Uprkos razvoju brojnih lekova protiv napada u poslednjih 15 godina, do 30% ljudi sa epilepsijom doživljava uporne napade“, rekla je autorka studije Valeri van Hezik-Vester, mr sa Univerziteta Erazmus u Roterdamu u Holandiji.
„Nepredvidiva priroda napada je često aspekt epilepsije koji najviše onemogućava. Psi sa napadima su obučeni da prepoznaju napade i reaguju kada se dogode. Zadaci koje ovi psi obavljaju zajedno sa svojim društvom mogu smanjiti anksioznost vezanu za napade, takođe potencijalno smanjujući napade izazvane stresom, najčešćim okidačem za napade.“
Za studiju, istraživači su posmatrali 25 ljudi sa epilepsijom koja se teško leči, a koji su imali visok rizik od povreda povezanih sa napadima. Pratili su ih do tri godine.
Na početku studije, učesnici su posmatrani u njihovim uobičajenim uslovima nege pre nego što im je dodeljen pas za napade randomizovanim redosledom. Učesnici su mogli da biraju između obučavanja šteneta u sopstvenoj kući ili primanja psa koji je završio socijalizaciju i obuke poslušnosti kojoj je bila potrebna samo obuka za zadatke specifične za epilepsiju.
Psi za napade su obučeni da prepoznaju aktivnost napada posmatranjem pokreta i zvukova. Psi se mogu obučiti da aktiviraju alarm, donesu lekove ili telefon, blokiraju kretanje osobe ili promene položaj tela osobe. Pas takođe može pružiti društvo kako se napad povuče, kada se osoba može osećati dezorijentisano i uznemireno.
Učesnici su beležili učestalost i vrste napada u dnevnik i ispunjavali ankete svaka tri meseca. Anketa je merila faktore uključujući težinu napada, kvalitet života u vezi sa zdravljem i dobrobit.
Istraživači su otkrili da su učesnici imali u proseku 31% manje napada tokom poslednja tri meseca kada su imali pse sa napadima, pri čemu je sedam učesnika postiglo smanjenje od 50-100%. Na početku studije, učesnici su imali u proseku 115 napada u periodu od 28 dana u poređenju sa 73 napada u periodu od 28 dana nakon što su bili u partnerstvu sa psom za napade.
Takođe su otkrili povećanje broja dana bez napada, sa 11 u periodu od 28 dana pre na 15 nakon rada sa psom.
„Ovi nalazi pokazuju da psi za napade mogu pomoći ljudima sa epilepsijom“, rekao je van Hezik-Vester. „Međutim, takođe smo otkrili da ovo partnerstvo sa psima od napada možda neće odgovarati svima, jer su neki ljudi prekinuli svoje učešće u ovom programu. Potrebno je više istraživanja da bi se bolje razumelo koji ljudi mogu imati koristi od rada sa psima koji izazivaju napade.
Ograničenje studije bilo je to što su učesnici prijavili sopstvene informacije o napadima i možda se nisu tačno setili svih informacija.
