Cilj održivog razvoja 2 (SDG 2) ima za cilj stvaranje sveta bez gladi. Afrika ne ostvaruje dovoljan napredak ka postizanju ovog cilja sa oko 20% stanovništva koje iskusi stalnu glad. U novoj studiji, istraživači IIASA-e razvili su model kako bi pokazali kako se pouzdanost snabdevanja hranom u zapadnoj Africi može poboljšati na isplativ način uzimajući u obzir događaje sa niskim prinosom.
Stabilan i pouzdan sistem proizvodnje hrane je preduslov za sigurnost hrane. Međutim, proizvodnja hrane u mnogim regionima sveta je značajno ugrožena varijabilnosti godišnjih useva usled ekstremnih vremenskih pojava kao što su suše ili poplave. Klimatske promene čine ove vremenske prilike ozbiljnijim i učestalijim. U zapadnoj Africi, gde stanovništvo brzo raste i sukobi su uobičajeni, nedostatak napretka u ispunjavanju SDG 2 – nula gladi je posebno očigledan.
U svojoj novoj studiji objavljenoj u časopisu Communications Earth & Environment, IIASA istraživači predlažu stohastički okvir za modeliranje koji pruža uvid u postizanje pouzdanijeg lokalnog snabdevanja hranom. Studija pokazuje kako ova vrsta modeliranja može pomoći različitim regionima u svetu koji se suočavaju sa ekstremnim vremenskim prilikama da ispune cilj nulte gladi.
Analizira proizvodnju hrane u uslovima neizvesnosti prinosa useva zbog prirodne varijabilnosti vremenskih uslova i istražuje različite strategije kako bi se ova pouzdanost mogla povećati uz minimalne troškove podelom rizika tokom vremena i prostora.
„Duži periodi suše u kombinaciji sa rastućom populacijom vrše pritisak na poljoprivredne zajednice. Vlade moraju igrati ključnu ulogu u stvaranju finansijski održivih mehanizama za podršku svojim građanima i sprečavanje farmera da se vrate negativnim strategijama suočavanja“, objašnjava Matijas Vildemerš, istraživač u IIASA Program napredne analize sistema i koautor studije.
„Naš model se fokusira na dimenziju rizika lokalnog snabdevanja hranom i pojašnjava kompromis između troškova uzgoja i pouzdanosti proizvodnje hrane. Ističući ovaj kompromis, kreatori politike mogu doneti bolje informisane odluke o tome koliko je rizik od nesigurnosti hrane prihvatljiv. i troškovi povezani sa njegovim ublažavanjem, na kraju jačajući otpornost sistema ishrane.“
Vildemerš i njegove kolege su otkrili da podela rizika u okviru regionalne saradnje može poboljšati pouzdanost proizvodnje hrane i takođe povećati sposobnost garantovanja stabilnih sredstava za život poljoprivrednicima. Njihovi rezultati pokazuju kako se nedostatak hrane može praktično eliminisati u okviru međuregionalne saradnje na najisplativiji način.
„U analizi koristimo različite skupove podataka o sušama, prinosima useva, cenama na farmi, troškovima uzgoja i projekcijama stanovništva da bismo informisali kako se nesigurnost hrane može ublažiti i sredstva za život mogu poboljšati. Ugrađujemo neizvesnost i rizik u donošenje odluka, omogućavajući iščekivanje ekstremnih događaja i povećanje spremnosti za nepovoljne vremenske uslove u regionu“, kaže Debora Leip, doktorski istraživač na Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klime i koautor studije.
„Ova studija funkcioniše na raskrsnici klime, hrane i socijalne zaštite i unapređuje rešenja koja poboljšavaju otpornost lokalnih farmera, kao i sigurnost hrane u regionu. Naši rezultati pokazuju šta se dešava kada zanemarimo neizvesnosti u dizajnu politike uzgoja. Da bi se region zaštitio od prekomernih rizika, robusnost politike bi trebalo da bude primarna briga donosilaca odluka“, primećuje Elena Rovenskaia, direktorka programa IIASA napredne sistemske analize i koautor studije.
Leip zaključuje da u kreiranju politike i podsticanju održivog ekonomskog rasta, analiza velikih podataka, kao što je u ovom slučaju, nudi vredne uvide koji se mogu uskladiti kako bi se usmeravale odluke i promovisala održivost.