Širenje sukoba na Bliskom istoku izazvalo je bojazan da bi cena naftnih derivata skočila što bi se odrazilo i na naše tržište. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ocenjuje za portal N1 da sukobljene strane nisu značajan deo globalnog tržišta, a i da transportne rute koje su ugrožene napadima na tankere u regionu, imaju alternativu.
Nakon što je palestinski Hamas u oktobru prošle godine napao Izrael, a Izrael uzvratio invazijom na Pojas Gaze što traje i danas, pretnje da će sukobi na Bliskom istoku povećati cene nafte ojačale su sa novim sukobom – napadom Huta u Jemenu.
Tomislav Mićović navodi da će Srbija, kako i Balkan, deliti istu sudbinu celokupnog svetskog tržišta jer je cena nafte globalna kategorija i promene u ceni ne mogu da se razlikuju po regionima.
„Pre četiri meseca, početkom oktobra prošle godine, a to važi i danas, nisu i ne postoje okolnosti koje bi uticale na veći rast cene sirove nafte. Sukobljene strane nisu značajan deo globalnog tržišta, a i transportne rute koje su ugrožene napadima na tankere u regionu, imaju alternativu“, navodi Mićović.
Kako navodi, trebalo bi nešto znatno veće da se dogodi, što niko ne priželjkuje, da bi se to odrazilo na cenu nafte.
„Recimo da se preseku ili desetkuju isporuke nafte iz Saudijske Arabije i Irana. Zbog značajnog udela u ukupnoj ponudi nafte na svetskom tržištu, takav poremećaj bi se osetio na svim meridijanima“, ističe.
Kako navodi, taj stav potvrđuju podaci koji pokazuju da je trenutno cena barela referentne nafte tipa BRENT nešto niža od 80 dolara, a prosečna cena od izbijanja sukoba u Palestini do danas 81 dolar, a kretala se u rasponu od 73 do 93 dolara po barelu.
„Poređenja radi prosečna cena barela BRENT-a u prvih devet meseci 2023. godine, dakle u periodu pre izbijanja sukoba, bila je 82 dolara“, navodi.
Podaci sa tržišta, navodi Mićović, ne idu u prilog najavama velikih poskupljenja.
„Naravno to se može promeniti preko noći, ali odgovor na pitanje da li će takvih promena biti se ne može naći na tržištu nafte, već na političkoj sceni sveta“, objašnjava.
Uredba kojom se ograničavaju cene dve vrste goriva važila je do 28. januara, a Vlada Srbije je 25. januara usvojila je novu uredbu o ograničenju evro dizela i benzina evro premijum BNB 95, koja će važiti narednih šest meseci.
Mićović podseća da cena osnovnih motornih goriva derivata nafte u Srbiji već dve godine određuje država, a ne tržište.
„Kao privremena mera, takvi potezi države su normalni i očekivani, ali posle dve godine derogiranja osnovnih načela trgovine, takve mere na dugoročnom planu mogu ozbiljno da naruše sigurnost snabdevanja tržišta, što ne ide u prilog ni državi, ni potrošačima ni energetskim subjektima“, objašnjava.
Prema njegovim rečima, i pored najbolje namere, jednostavno je nemoguće u dužem vremenskom periodu administriranjem zameniti zakone tržišta, a da se to negativno ne odrazi na delove, ili čak i čitav naftni sektor.
