Hladniji, suv vazduh utiče na zdravlje pluća, sa simptomima koji variraju od dosadnih do uznemirujućih. Sa prognozama niskih temperatura za oblast Hjustona ovog vikenda, stručnjak za pluća sa Medicinskog fakulteta Bejlor objašnjava važnost toplog vazduha tokom hladnijih temperatura i koje populacije treba da obrate veliku pažnju na prognozirane temperature.
„Telo ima mnogo načina da se prilagodi hladnom okruženju; međutim, u određenim slučajevima, hladan vazduh može biti veoma štetan“, rekla je dr Nikola Hananija, profesor plućne medicine u Bejloru.
Plućima je potreban topao, vlažan vazduh da bi pravilno funkcionisali. Naš nos i nosna šupljina deluju kao prirodni grejač i ovlaživač vazduha, omogućavajući nam da normalno dišemo u hladnijim uslovima. Hladan, suv vazduh izaziva hiperemiju ili povećano snabdevanje krvlju sluznice disajnih puteva, što dovodi do sužavanja, trzanja ili čak isušivanja kod nekih osoba.
Manji uticaji hiperemije u disajnim putevima uključuju kratak dah, piskanje ili čak bronhospazme, koji se osećaju kao oštar bol u grudima. Ljudi koji vežbaju ili učestvuju u napornim aktivnostima na otvorenom mogu češće iskusiti ove simptome jer će se telo oslanjati na disanje kroz usta radi većeg unosa kiseonika, sprečavajući zagrevanje i vlaženje vazduha potrebno za normalnu funkciju pluća.
„Vaša pluća se neće smrznuti na umereno niskim temperaturama jer ih druge telesne funkcije održavaju na normalnoj temperaturi od oko 37°“, rekla je Hananija.
Pacijenti sa hroničnim plućnim oboljenjima, kao što su astma, HOBP ili emfizem, češće se suočavaju sa komplikacijama ako nisu zaštićeni od hladnog vazduha. Osobe koje pate od astme i HOBP mogu doživeti povećanu učestalost bronhospazma, napade astme ili napade, kada je potreban inhalator za spasavanje. Oni sa emfizemom mogu se osloniti na bronhodilatatore i druge propisane lekove za smirivanje ozbiljnih simptoma.
Na sreću, postoje koraci da se zaštitite od negativnih efekata hladnog vazduha, bilo da patite od hronične bolesti ili ne. Hananija savetuje onima koji vežbaju po hladnom vremenu da nose šal, masku ili drugu masku za lice koja zadržava toplotu.
Ovo omogućava da se vazduh koji se udiše kroz usta zagreje. Ovo takođe može biti od velike koristi za one sa hroničnim plućnim oboljenjima kojima je teško provesti svoj dan tokom hladnijih sezona. Oni sa hroničnim bolestima takođe treba da imaju spremne odgovarajuće lekove u hitnim slučajevima. Hananija takođe podstiče vežbanje udisanja kroz nos što je više moguće kako bi se sprečilo prekomerno unošenje hladnog vazduha.
„Znam nekoga sa astmom koji je nedavno trčao na maratonu u Hjustonu na dan kada je temperatura bila oko nule, tako da hladan vazduh ne mora nikoga da sprečava da učestvuje u intenzivnom vežbanju ili da se bavi svakodnevnim životom“, rekla je Hananija.