Prema novoj studiji, velika pokrivenost zelenilom na krovovima zgrada mogla bi značajno da smanji temperature u gradu i smanji troškove energije.
Istraživanje, koje su predvodile Indira Adilhanova i profesor Geun Jang Jun sa Univerziteta Kjung Hi, a koautor je profesor nauke sa Univerziteta u Sidneju, Mattheos (Mat) Santamouris, otkrilo je da zeleni krovovi mogu hladiti glavni grad Južne Koreje za oko 1°C tokom leta i smanjiti potražnja za energijom povezana sa hlađenjem za skoro 8% pod maksimalnom pokrivenošću.
Studija, objavljena u časopisu Gradovi prirode, prva je koja analizira transformativni efekat zelenih krovova na potrošnju energije u urbanim razmerama i klimatske uslove i mogla bi da pruži šablon za modeliranje njihovog potencijala u drugim gradovima širom sveta.
„Ranije smo posmatrali samo energetski uticaj zelenih krovova za pojedinačne zgrade, ali sada je ovo prva studija koja procenjuje stvarne klimatske i energetske uticaje zelenih krovova na gradskom nivou“, kaže prof. Santamouris, Anita Lavrence Katedra za arhitekturu visokih performansi na UNSV Arts, Design & Architecture. „Naši nalazi pokazuju ogroman potencijal zelenih krovova da značajno smanje vršnu temperaturu u gradu i povećaju uštedu energije.“
Prof. Santamouris se specijalizovao za razvoj tehnologija i strategija za ublažavanje toplote za hlađenje gradova pogođenih urbanim pregrevanjem. Seul, Južna Koreja, je jedan od takvih gradova gde klimatske promene i brza urbanizacija utiču na veličinu problema sa pregrevanjem, povećavajući potrebe za potrošnjom energije i negativno utiču na zdravlje.
„Jedan od najvećih problema u izgrađenom okruženju širom sveta je ozbiljno pregrevanje u gradovima“, kaže prof. Santamouris. „I kako se naši gradovi zagrevaju, toplotna nelagodnost i bolest i smrt uzrokovana toplotom takođe rastu.
Zeleni krovovi su obećavajuća strategija za smanjenje gradske potrošnje toplote i energije. Sa mogućnošću postavljanja na nove zgrade i naknadne opreme, oni su skalabilno rešenje zasnovano na prirodi za rešavanje izazova urbane toplote.
Za ovu studiju, istraživački tim je sproveo velike simulacije hlađenja i energije u zgradama u okviru tri scenarija pokrivenosti zelenilom kako bi procenio potencijal zelenih krovova da smanje temperaturu i potrebe za hlađenjem Seula tokom najtoplijeg letnjeg meseca, avgusta. Posebno su se fokusirali na ekstenzivne zelene krovove koji se ne navodnjavaju — tip lakog zelenog krova sa velikim potencijalom implementacije i manjim troškovima održavanja.
Modeliranjem je utvrđeno da što je veća pokrivenost sistema zelenih krovova, to je značajnije smanjenje temperatura i potražnje za energijom. Kada je 90% zgrada bilo pokriveno zelenim krovovima, temperatura vazduha u gradu je smanjena i temperatura površine do 0,54°C i 2,17°C, respektivno. U međuvremenu, potrošnja energije u zgradama opala je za približno 7,7% (0,64 kVh/m 2).
„Zeleni krovovi pomažu pri hlađenju temperature tako što olakšavaju isparavanje kroz transpiraciju biljaka, što hladi okolni vazduh i smanjuje potrebu za mehaničkim sistemima za hlađenje (klima), smanjujući ukupnu potrošnju energije“, kaže prof. Santamouris. „Pored toga, sloj zemlje i vegetacije na zelenim krovovima obezbeđuje izolaciju, smanjuje prenos toplote u zgrade i dodatno smanjuje troškove energije.
Trenutna pokrivenost zelenim krovovima u Seulu je skromna, ali se očekuje da će se proširiti na između 30 i 60% na osnovu lokalnih politika u narednih nekoliko decenija. Ali prof. Santamouris kaže da se pokrivenost od 90% — najveći potencijal koncentracije zelenih krovova — može postići uz prave podsticaje.
