U studiji koja signalizira potencijalne reproduktivne i zdravstvene komplikacije kod ljudi, sada i za buduće generacije, istraživači sa Univerziteta McGill, Univerziteta u Pretoriji, Univerziteta Laval, Univerziteta Arhus i Univerziteta u Kopenhagenu, zaključili su da su očevi izloženi toksinima iz životne sredine, posebno DDT, može proizvesti spermu sa zdravstvenim posledicama za njihovu decu.
Decenijski istraživački projekat ispitivao je uticaj DDT-a na epigenom sperme južnoafričkih Vhavenda i Grenlandskih Inuita, od kojih neki žive na severu Kanade.
Studija, objavljena u časopisu Perspektive zdravlja životne sredine, pokazuje vezu između dugotrajne izloženosti DDT-u i promena u epigenomu sperme. Ove promene, posebno u genima vitalnim za plodnost, razvoj embriona, neurorazvoj i regulaciju hormona, odgovaraju povećanju stope urođenih mana i bolesti, uključujući neurorazvojne i metaboličke poremećaje.
„Identifikovali smo regione epigenoma spermatozoida koji su povezani sa nivoima DDE u serumu (hemikalije koje se formiraju kada se DDT razgrađuje), a ova povezanost prati trend doze-odgovora. Mislim da je to prilično upadljivo, jer što više DDE imate kada su izloženi, to su veći defekti hromatina ili metilacije DNK u spermi“, rekla je dr Arijan Lismer, vodeći autor studije, koja je završila posao dok je bila doktorirala. na McGill-ovom odeljenju za farmakologiju i terapiju.
„Pokazujemo da bi odgovor epigenoma sperme na izlaganje toksinima mogao biti povezan sa bolešću u sledećoj generaciji“, rekla je dr Sara Kimins, koja je vodila istraživanje kao profesor farmakologije i terapije u McGill-u, a sada je i profesor u Odeljenje za patologiju i biologiju ćelije na Univerzitetu u Montrealu. „Ovo je kritičan novi korak za ovu oblast, jer iako postoje mnoge studije na životinjama koje pokazuju efekte toksina na epigenom sperme, studije na ljudima to nisu sveobuhvatno pokazale.“
Uprkos globalnoj zabrani DDT-a radi zaštite ljudi i životne sredine od njegovih efekata, južnoafrička vlada ima posebnu dozvolu da ga koristi kao insekticid za kontrolu malarije. U nekim oblastima unutrašnjost kuće je obložena toksinom. Nalazi studije naglašavaju hitnost pronalaženja alternativnih načina za kontrolu malarije i drugih bolesti koje se prenose vektorima.
„Realnost je da ljudi, posebno mala deca i trudnice, još uvek umiru od malarije. Ne možemo sebi priuštiti da ljudi u regionima sa endemom malarije odbiju prskanje svojih kuća, jer će to povećati njihov rizik od dobijanja malarije“, kaže Tian de Jager, dr, dekan Fakulteta zdravstvenih nauka i profesor zdravlja životne sredine na Fakultetu zdravstvenih sistema i javnog zdravlja Univerziteta u Pretoriji.
Štaviše, broj ljudi i životinja izloženih DDT-u se navodno povećava zbog klimatskih promena. DDT može da putuje na velike udaljenosti kroz ono što je poznato kao „efekat skakavca“, isparavajući sa toplim vazduhom i vraćajući se na Zemlju sa kišom i snegom u hladnijim regionima, gde opstaje u arktičkom lancu ishrane.
Nalazi takođe naglašavaju važnost razmatranja očeva u diskusijama o zdravlju i razvoju deteta. Iako se uobičajeno shvata da žene treba da izbegavaju izlaganje zagađivačima životne sredine tokom trudnoće, manje pažnje je posvećeno tome kako toksini utiču na očeve.
„Skloni smo da mislimo da sve što očevi moraju da urade je da oplode. Ali u stvari, zaboravljamo da polovina tog genoma i epigenoma potiče od očeva, a polovina dolazi od majki. Ono što taj epigenom radi u razvoju embriona je ključno za normalan razvoj“, kaže dr Dženis Bejli, koautorka studije, bivša profesorka nauka o životinjama na Univerzitetu Laval, a sada naučni direktor Fonda za istraživanje u Kuebec en Nature et Technologies (FRKNT).
Iako se studija fokusira na izloženost DDT-u, istraživači kažu da nije preskok sugerisati da izloženost uobičajenim endokrinim disruptorima u domaćinstvu, kao što su oni koji se nalaze u kozmetici i predmetima za ličnu negu, može delovati slično.
