U svetu životinja, prepoznatljivi oblici ponašanja često kriju složene tajne. Jedna od takvih misterija leži u navici tapkanja prstima kod otrovnih žaba za bojenje (Dendrobates tinctorius) tokom potrage za plenom. Ovo ponašanje, koje je primetno kod ove vrste žaba, dugo je intrigiralo naučnike, ali tek nedavno je postalo predmet ozbiljnog istraživanja. Novo otkriće istraživača sa Univerziteta Illinois Urbana-Champaign, objavljeno na bioRkiv serveru za preprint, donosi uvid u razloge i strategije iza ove fascinantne navike.
D. tinctorius, sićušne i otrovne žabe koje naseljavaju oblasti kišnih šuma severne Južne Amerike, suočene su s mnogim pretnjama u svom okruženju. Da bi se zaštitile od predatora, ove žabe koriste svoje otrovne žlezde unutar kože. Međutim, kako bi preživele i uspešno se hranile, moraju biti sposobne da pronađu i uhvate svoj plen, koji često čine insekti i člankonošci. Upravo je ovde tapkanje po prstima došlo u fokus istraživanja.
Studija je sprovođena kroz niz testova kako bi se razumelo ponašanje žaba u različitim situacijama. Prvo ispitivanje je uključivalo praćenje tapkanja tokom hranjenja, kao i tokom perioda bez prisustva plena. Rezultati su pokazali da su žabe znatno intenzivirale tapkanje kada je prisutan plen, sugerišući da je ovo ponašanje usko povezano s lovačkim instinktom.
Dalje istraživanje je istražilo uticaj pristupačnosti plena na brzinu tapkanja. Kada su žabe mogle videti, ali ne i direktno doći do plena, tapkale su znatno sporije nego kada je plen bio u pokretu. Ovo otkriće ukazuje na to da žabe moduliraju brzinu tapkanja u skladu sa situacijom, prilagođavajući se dostupnosti plena.
Najzad, istraživači su testirali brzinu tapkanja na različitim površinama, uključujući i one koje se razlikuju po svojoj prirodi i savitljivosti. Iako su rezultati pokazali različite stope tapkanja na različitim površinama, nije bilo direktnog uticaja na ukupan broj udaraca plena ili na stopu uspeha u hvatanju plena.
Ovi nalazi pružaju značajne uvide u kompleksnost ponašanja ovih malenih žaba. Otkrivena veza između tapkanja i hranjenja otvara nova vrata za dalje istraživanje, posebno u pogledu biomehanike tapkanja i osetljivosti kako samih žaba, tako i njihovog plena na vibracije. Ovaj rad ne samo što proširuje naše razumevanje lovačkih strategija ovih fascinantnih stvorenja, već takođe naglašava važnost nastavka istraživanja o interakciji životinja sa svojim okruženjem.
