Svježi podaci Američkog društva za rak pokazuju da je rak debelog crijeva sada vodeći uzrok smrti od raka kod muškaraca mlađih od 50 godina. Među ženama mlađim od 50 godina, rak debelog crijeva je drugi nakon raka dojke. Ne tako davno, rak debelog creva bio je na četvrtom mestu u toj starosnoj grupi.
Iako je broj slučajeva još uvek relativno mali, gledajući te statistike, pitanje praktično iskače sa stranice: Šta se, dođavola, dešava? Još nemamo jasan odgovor. Ali mnoštvo verodostojnih teorija mora se agresivno istražiti. U međuvremenu, trebalo bi da se fokusiramo na ono što se može učiniti da se preokrene ovaj zabrinjavajući trend.
Rastuća stopa ranog raka javlja se najizraženije u debelom crevu, iako lekari takođe primećuju suptilno povećanje tumora slepog creva, žučnih kanala i pankreasa. Te lokacije ukazuju na listu mogućih krivaca, od naglog porasta gojaznosti do našeg sedećeg načina života do uvođenja prerađene hrane. Ali istraživači jednostavno ne znaju.
Do sada, većina onoga što znamo je ono što se ne dešava. Čini se da nema porasta genetski povezanog raka. Dok mlađi pacijenti sa rakom debelog creva imaju određene karakteristike – nešto više od polovine ide kod svog lekara jer imaju rektalno krvarenje i tumori su im češće na levoj strani – čini se da njihovi kanceri imaju istu stopu mutacija kao i karcinomi koji se javljaju kod starijih ljudi.
Otkrivanje onoga što pokreće povećanu stopu raka debelog creva kod mlađih ljudi je ogroman zadatak. Potrebno je razmotriti glavne promene u ponašanju, načinu života i životnoj sredini koje su se desile kako je stopa raka porasla, naizgled počevši od ljudi rođenih kasnih 1970-ih i ranih 1980-ih.
Istraživači će pregledati sve što bi moglo da utiče na nečije zdravlje: njihove navike u ishrani, da li su bile dojene, koliko često su uzimale antibiotike kao dete, koje su druge lekove uzimale – lista se nastavlja.
„Ne mogu ni da se setim šta sam večerao sinoć, a mi tražimo od ljudi da se sete šta su jeli kada su imali 5 godina“, kaže Kristofer Lije, ko-direktor medicinske onkologije GI na Univerzitetu Kolorado Cancer Center. Istraživači mogu pokušati da iskopaju podatke iz prethodnih longitudinalnih studija, kao što je Zdravstvena studija medicinskih sestara, ali to i dalje može imati ograničenja. Biće potrebne godine da se razdvoje različiti faktori rizika.
Stope gojaznosti u SAD su počele svoj nagli porast sredinom 1970-ih i ranih 1980-ih, tako da je to jedan očigledan osumnjičeni. Studije pokazuju da je gojaznost faktor rizika za rak debelog creva uopšte, kao i za rak debelog creva u ranoj fazi kod žena.
Istraživači pripisuju rastuću stopu gojaznosti u Velikoj Britaniji predviđenom porastu od 39% smrti od raka debelog creva među ženama mlađim od 50 godina, u poređenju sa nivoima iz 2019. Ali još uvek nije jasno da li je dodatna težina ono što uzrokuje ove ranije tumore ili je samo u korelaciji sa njima. U stvari, specijalisti koji leče ove pacijente sa ranim početkom kažu da često viđaju ljude koji nemaju višak kilograma – u stvari, neki treniraju za maraton ili jedu biljnu ishranu kada se pojave njihovi simptomi.
