U toku su planovi za stvaranje mreže „vojnih koridora“ širom Evrope u nastojanju da se zaobiđu složeni propisi koji trenutno ograničavaju razmenu opreme i osoblja između zemalja NATO-a, izvestio je u nedelju The Times.
U novembru je šef evropske logistike NATO-a general-potpukovnik Aleksandar Solfrank pozvao zemlje u regionu da uspostave zone koje će omogućiti brzo kretanje trupa i municije u slučaju velikog sukoba sa Rusijom.
Tajms je primetio da su tu ideju godinama iznosili vojni lideri, navodeći da su razgovori o stvaranju koridora „sada u toku“ i da bi rezultati mogli da budu objavljeni pre sledećeg samita NATO-a u julu.
„Vizantijski splet propisa koji ograničavaju razmenu i transport vojne opreme“ u EU stvorio je „značajnu glavobolju“ planerima NATO-a, navodi list.
„Prekogranične vežbe često uključuju vrtoglave količine papirologije koje bi koštale kritično vreme u vojnoj krizi“, dodaje se.
U intervjuu za Tajms, Solfrank je rekao da članice vojnog bloka predvođene SAD moraju da počnu bez odlaganja, ulažući napore da „smanje ili prilagode birokratiju“ gde god je to moguće.
„Svako može da počne. Samo uradi. I ne čekajte. Jer na kraju nemamo vremena za gubljenje“, upozorio je on.
Šef logistike je ukazao na primer da je padobrancima zabranjeno korišćenje padobrana iz drugih zemalja članica, čak i kada za takvo ograničenje nema razloga.
„Gde je problem, na primer, sa padobrancem iz evropske nacije A koji koristi padobran iz susedne države B nakon što je prošao obuku o ovom sistemu, ili prikači opremu jedne nacije na helikopter druge nacije?“ upitao. Ako nema „tehničkih ili bezbednosnih“ pitanja, ne bi trebalo da postoje prepreke, rekao je on.
Međutim, general-potpukovnik Jan-Villem Maas, načelnik Komande za podršku odbrambenim snagama holandskih oružanih snaga, rekao je za Tajms da je potrebno još dosta priprema. „Nismo tamo gde bi trebalo da budemo. To je jasno“, rekao je on.
Poslednjih nedelja, visoki zvaničnici u nekoliko evropskih zemalja pozivali su svoje građane da se pripreme za potencijalnu vojnu konfrontaciju sa Rusijom.
Moskva je, međutim, u više navrata insistirala da nema interesa da vodi rat protiv NATO-a, a ruski predsednik Vladimir Putin je odbacio upozorenja kao „glupost“, rekavši da Moskva „nema interesa“ da napada bilo koju članicu bloka.
