Stočari i ratari ocenili su danas da „matematika“ ministarstva poljoprivrede Srbije po kojoj je država izračunala da subvencijama nadoknađuje 46 odsto troškova proizvodnje pšenice, 40 odsto kukuruza, 50 odsto suncokreta, a izdatke u mlečnom govedarstvu 74 odsto, ne postoji u realnosti.
Vlasnik farme krava iz sela Guberevac kod Knića Milija Palamarević rekao je da prihode od mleka, koje prodaje po 65 dinara po litru, krava „pojede“ kroz hranu.
Za pokriće svih drugih troškova, kako je rekao, preostane prihod od premije na mleko od 19 dinara po litru i subvencija po kravi, što isplaćuje država.
„Kada se premija za mleko preračuna na prosečnih 18 litara mleka po kravi za godinu dana stočar prihoduje oko 125.000 dinara. Na to treba dodati još 40.000 subvencija po kravi, što ukupno iznosi 165.000 dinara. Ta suma treba da pokrije troškove struje, koja je veliki izdatak, zatim veterinarskih usluga za lečenje i praćenje zdravlja životinja, amortizacije mašina i objekta, sredstava za dezinfekciju i još dosta sporednih troškova“, objasnio je Palamarević.
Dodao je da na deset krava treba uračunati troškove ishrane tri junice „koje ulaze u teljenje“ i tri koje su u porastu, a koje do prvog teljenja i prvog prihoda treba da se uzgajaju tri godine.
Istakao je da bi stočari bili prezadovoljni i da subvencija pokriva i sa 30 odsto troškova, a kamoli 74 odsto.
Stočari, kako je rekao, prihode ne troše „na moru“, nego u održavanje i proširenje proizvodnje, kupovinu mehanizacije, „a iz sadašnjih prihoda to je nemoguće“.
„Stočarstvo sa vilama i lopadom nema budućnost, pa će mladi bežati od ovog posla. Ni sada među poljoprivrednicima nema mlađih od 30 godina“, rekao je Palamarević.
Dodao je da ministarka poljoprivrede Jelana Tanasković zna tu računicu, a da „priča drugu priču za televiziju i propagandu“.
Predsednik Udruženja poljoprivrednika „Stig“ Nedeljko Savić rekao je da računica ministarstva poljoprivrede za visinu subvencija za ratarske kulture nikakve veze nema sa stvarnošću.
„Možda subvencija jednog dana u budućnosti i pokrije 46 odsto troškova proizvodnje pšenice, sada te računice ministarstva nema u praksi“, rekao je Savić.
Dodao je da u Stigu trenutno, računajući broj hektara koji su upisani u e-agrar, subvencije za pšenicu pokrivaju, u proseku 1,5 odsto troškova proizvodnje.
Razlog za velike površine koje nisu upisane u e-agrar i za njih se neće dobiti subvencije, a zasejane su pšenicom je, kako je rekao, taj što se sada traže ugovori sa vlasnicima zakupljene zemlje, ali oni ili odbijaju da ih sklope ili su u inostranstvu.
Setva pšenice, kako je naveo, jesenas je koštala oko 170.000 dinara po hektaru, a subvencija je u ovom trenutku 18.000 dinara i na to treba dodati još povraćaj za akcizu na 100 litara po hektaru od 5.000 dinara za 100 litara nafte.
Za te parcele kada se preračuna, subvencija pokriva oko 15 odsto troškova, ali u proseku, kako je rekao, za celokupne zasejane površine taj procenat pada na oko 1,5 odsto po hektaru.
„Ministarka poljoprivrede govori o 17.000 subvencija za deklarisano seme, ali pšenica je jesenas zasejana semenom sa ‘tavana’ jer tada ministarstvo nije najavilo subvenciju za deklarisano seme. Mi smo tražili ukupne subvencije po hektaru od 300 evra, a oni su uslovili kupovinom deklarisanog semena kada je setva bila završena“, rekao je Savić.
Dodao je da ratari jesenas nisu imali novca da plate deklarisano seme 60 dinara po kilogramu, a nisu imali ni obećanje o subvenciji, pa su sejali seme merkantilne pšenice sa „tavana“ uprkos tome što daje manji prinos, jer košta 18 dinara po kilogramu.
